Otadžbina

ЛУЖИЧЕИ СРБИ

408

служише се српско-чешким правописом, којим је Тицин писати почео; а протестапти опет усвојише односно ппавописа предлог Бирлингов, којијеон разложио у свом 1689 год. изданом делу „ВМазсаНа 8еи ог!ћо§гарћ1а уапДаНса." Од 1693—1696 штампано је више катихизиса и црквених књига за протестанте. У то време израдио је Аврам Френцел свој велики речник. И католици добили су ученог и вредног радника у лицу каноника буђишинског Свјетлика, којије многе црквене књиге и песмеиздао (1690-1696), целу библију превео (1688—1707) и први латинско-српски речник 1721 год. на свет издао. Ероз цео ХУШ век допуњавана је црквена књижевност. Протестанти добили су 1710 тод. први канционал, једап део старога завета и 1728. год. целу библију. На прево/ту ове библије радили су: Ланг, Јокуш, Бемер и Вавер; 1721 год. штампана је Матејова граматика. Еод католика је у XVIII веку највише радио на књижевпом пољу свештеник Михаило Валда (од 1765—1787) а други свештеник Прокопије Ханчка трЈ-дио се да оба српска правоииса у један споји. На крају XVIII века учињен би пок} г шај с издавањем новина, но само један је број угледао света, јер је даље издавање влада забранила. 1806 год. издао је Тзорђе Мј ењ у изводу Клопфштокову Месијаду, хтевши тиме доказати, како је српскн језик способап п за така књижевна дела. Од 1809 —1812 год. издавао је Јован Дејка месечни лисг, по доцније буде му издавање забрањепо једино за то, што су само пемачки листови имали право доносити политичке вести! ii. ново доба. Као преодницу повог доба у књижевности горњолужичкој треба назначити год. 1826, када отпочеше радити на пољу народне књизкевпости два млада богослова Сајлер К р н г е рп. Они покрепуше међу својим друговима мисао