Otadžbina

404

ЛУЖИЧКИ СРБП

о издавању иисаних сраских новина, у које су сви чланови дружине своје радове уписивади. Сајлер се у оно вреие у Линиској унозна са Палацким, Кубарским и Милутииовићем. То познанство није остало без уплива на његов рад. Он је наскоро за тим 1830. год. издао своју граматику. Сајлер и Кригер нису нашли довољно одзива и једномисленика. Ван отаџбине, у Прагу и Бреслави одгајише се друга два родољуба , а то су: Јован Јордан и Јован Смолер. За то треба ново доба књижевности горњолужичке рачунати од 1838 год., када је у Бреслави трудом Смолера основано друштво за лужички језик и књижевност. Смолера потпомагаше у његовом раду тадашњи чешки проФесори на универзитету бреславском: Пуркиње и Чолаковски. По нримеру Смолеровом саставиле се дружине срнских ђака у Буђишину, Линиској и Прагу. Долазећи у додир са осталим словен-ским језицима, увидеше српски младићи, како је њихов језик са свим иеобрађен и покварен. С м о л е р (протестант) и Ј о р д а н (католик) саставе нов иравопис и то по чешком, те тиме учине, да се обе до сад раздвојене књижевне гране једним књижевним језиком служити почну. 1841 год. издао је Јордан своју граматику и мало доцније почео је издавати недељни лист под именом „Јутничка." Лист овај није нашао у нублике довољне потпоре, па је с тога после пола године морао престати. У другом полгођу 1842 год. Сај лер је почео издавати забавни недељни лист „Тиџенска новина." Овај лист добро је напредовао имајући довољно ваљаних радника. Смолер је у оно време (1842—1843 г.) радио о граматици и издао је збирку народних песама (500), које је у Горњој п Доњој Лужици покупио. Поред новина највише су патриотске песме допринеле, да се свесту народу иробудп. Најважније је дело новог Српства Матица српска (Мас1са зегћбка), којој је 1847 године основ положен у цељи, да буде средиште књижевника и одгојиште народне и научне књижевности. Овој корпсној установи много је