Otadžbina

406

ЛУЖИЧКИ 0РБ11

Друго „Тол^аг з1\уо 88. СугШа а Ме1ћо <1еје а основао је Хорник. Ово друштво издаје осим књига и часоиис „Каиго18к1 Ро8о1", који је кроз девет година уређивао сам Хорник, а сад га уређује Г Б. Лусчански. У најновије доба израдили су потребне школске књиге (читанке и свештене историје) књижевници: Крушвица, Ј о р д а н и X о р н и к. У песништву прво место заузима Сајлер (умрво је 1872 г.) Много његових песама композитор Коцор ставио је у ноте. Ове песме јако су омиљене у народу и певају се радо на забавама и светковинама. Осим Сајлера добри су песници: Вел, Фидлер н Ћјесла. Последица живе књнжезпе радње впди се најбоље у поступно све већем броју читалаца. Тако на пр. имају Вегћзке ^оуту 1500—2000 претплатника, М1б810П8к1 Розо1 1200, Ка1ћо1зкГ Ро8о! 600 (на 12.000 католичких Срба !) и Ки21сап 400 иретплатника. Календар Матичин штамиа се у 5,000 иримерака. Ово су заиста лепи успеси и није истина што Немцивеле, да књижевни рад неколицине родољуба не ће лужичким Србима ни мало користити у погледу општег образовања. б, Доњолужичка књижевност. Ова књижевност доста је мала једно с тога, што је број доњолужичких Срба мален и друго за то, штоје само земљиште сиромашније и по томе и народ сиротног стања. Код Доњолужичана нема поделе вере , јер су сви протестанти, и могу за то слошки за своје самоодржање радити, али је код њих уплив германизације био јачи и штетнији но у Горњој Лужици. Доњолужичка књижевност може се такође поделити на старо и ново доба. I. СТАРО ДОБА. Познати књижевни споменицп Доњолужичана старији су од споаешша горњодужичких. У берлинској библиотеци