Otadžbina

ЛУЖИЧКИ СРБИ

407

находи се рукопис новога завета од Ннкоде Јакубнда писан у години 154-8. По свој прилици бидо је ово дело за штампу спремљено. Прва штампана књига јес е 1574 године од Албина Молера издани катихизис. Тек након 86 година, на име 1610. године, штампана је опет једна српска књига, и то катихизис од Тареја. У ноловини XVII. века радио је књижевник Јован Хојнан, али његова дела (граматика и речник) осташе нештампана у рукопису. У ХУШ. веку појави се други оснивач доАолужичке књижевности, Богољуб Фабрицијус (1701—1741). Он је у селу Корјену нодигао штампарију и штампао је овде 1710 године свој превод новога завета и катихизис. У његовим подузећима потпомагао га је пруски краљ Фридрих I. У исто доба радили су на религиозној књижевности Књежк, Габријел, Милер и Леман. Поред ових радила су на српској књижевности и два Немца. Први, Ј. Л. Вил израдио је од 1746—1771 године више црквених књига и катихизиса. Други, Ф. Г. Хауптман издао је 1761 добру граматику (ШеЛеНаизНг^сће \\геп(П8сће 6г атта1дк). и радио је о речнику, који је оставио у рукопису. На крају XVIII. века почеше радити на религиозној књижевности браћа Фрицо (млађи брат превео је 1795 г. стари завет) и Ладеман. У првој половини XIX. века позната су два врло радена књижевника, и то: учитељ К опф (умрво 1866 год. у Берлпну) п свештеник Шиндлер (умрво 1841 године). К опф је радио на пољу песништва , а Шиндлер је издао свештену историју и снремио ново издање библије. Године 1847 штампан је српско-немачки речник по рукопису 3 в а р о в о м. II. НОВО ДОБА. Политичко врење у год. 1848. и пример Горњолужичана , изазвао је и у Доњој Лужици живљи рад. Свештеник Новка почео је издавати прве новине ВгатћогакТ вег.ћзкд базшк; од 1852—1867. год. уређивао