Otadžbina

430

РОГА

па бежи колико сам ж,ив кући! .. . Што сам се ноћас престрапио никад нисам!„ Сељаци слегоше раменима па се ногдедаше зачуђено. Неки рекоше: „Море, ти си се то опио, па ти се учинило!" — „Ама шта је стоку плашило ?" питаху се други. У том бахну Сима на врата. „Добро јутро вам !" Сви му прихватише. „Да нрце и тебе што јурило ноћас. Симо ?" упита га Срећко. „Није вала ништа." „А што ли су се говеда онолико кривила по ливадама ?" Сима се узе смејати, па викну : „Механџија ! Дај овде оку ракије нек пију људи, газда Рака части !" И одмах се обре ока шљивовиде пред њима. Онда Сима исприча све: како је нашао газда Раку јутрос, како му је скинуо рбгу, како му је ту рбгу набио Тзура и Спасоје, да не задиркује више Марицу. . . Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. „А за то су међер говеда рикала!" викаху једни. „Каки си ти то момак ? Уплашио се од газда Раке и рбге !" посмеваху се други ономе опет. . . Еле, за часак ти пуче тај глас по целом селу. Људи и жене и деца ваздан су говорили о рбзи и газда Раки и смејали се. Сима је тај дан попио више части него на какој слави. А тако исто и Ђура и Спасоје. Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио. И од тада се увек клонио женскиња. Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешта па заобиђе подаље, а покломпи се као водом поливен.

уУ^ИтЛОВАН јГ ^ИШИЋ,