Otadžbina

432

РУМУНИЈА II РУМУНИ

пломатском конвенцијом од 19 Августа 1858 , на основу уговора закључених између турских султана и бивших кнежевина Влашке и Молдавије. Та је конвенција веома сузила границе султанових права на Румунију. Он се сматра за њезинога сузерена; и као таквом плаћа му она годишњи данак од једног милијона динара. У њезине унутарње послове нема право мешати се. У случају промене владаоца он нити га поставља нити га потврђује, него га само признаје. Према томе , Румунија је чпсто платежна држава. Ако би се у њој изродили немири, султан се не_ сме умешати пре него што се споразуме с великим јевропским силама о мерама које би биле нужне да се учине те да се немири угуше и мир поврати. Без тога претходнога споразумљена, сваки његов оружани умешај у ствари Румуније сматрао би се за повреду не само румунскога него и међународнога права. Од 1829 до парискога уговора мира од Ц Марта 1856, Румунија је била под заштитом Русије ; а од тога доба њезина права и независност стављени су под скупну заштиту потписница тога уговора: Француске, Аустрије, Енглеске, Италије, Прајске, Русије и Турске. Тиме су права и независиост Румуније обезбеђени од повреде не само од стране Турске него и сваке друге јевропске државе , јер ни једна од њих нема право упустити се с Румунијом у рат без пристанка свију осталих. Румунски је устав један од најлибералнијих устава јевропских држава. Он је дело које служи на част румунском народу и његовим патриотским вођама. Један народ који је до јуче био роб , а данас да себи овакав устав, даје довољно наде и јемства за будућност. Онје тиме показао да вековно ропство није у њему угушило осећање слободе и независности, него на против да је и он способан за ону слободу коју уживају остали напредни и слободни народи Јевропе. Садањи устав Румуније постоји од 30. Јуна 1866. Он је обезбедио Румунима потпуну слободу свестп и вероисповеди, потпуну слободу мисли и изража-