Otadžbina

РУМУНИЈА II РУМУНП

433

вања истих путем штампе или ма којим другим начином, слободу наставе , слободу састајана и удруживања , слободу личну и имовну ; укинуо је све племићске титуле, повластице и монополе класа; изравнао је све Румуне пред законом и дао им је свима једнака права на јавна звања; обезбедио им је домове од произвољног насрта управне власти; осигурао је судску независност од извршне власти и ујемчио општинама самосталност. Закони који су истекли из устава онако су исто либерални као и он. Они нису ограничили ни једну његову наредбу, као што бива у извесним државама. Њих издаје законодавно тело, састављено из скупштине народних посланика и Сената, а одобрава их и потврђује кнез , чиме и он учествује у законодавству. Основа је законодавству Наполеонов законик у коме еу учињене извесне измене према наравима, обичајном праву и месним потребама румунскога народа. Румунија није усвојила демократско начело општега права гласања. Право гласања зависи у њој, с неким малим изузетком , од имовнога стања. Истина , оно није са свим одузето ни сиротној класи народа; али ствар је тако удешена да богаташи морају имати врло велику већину у представништву. Због тога се садањи врло незгодан социјални, положај масе сиротнога народа не може лако ни поправити редовним путем. Чланови посланичкога дома или посланичке скупштине, бирају се овако: Сваки округ подељен је на четири изборна котара. У ирви од тих котара. долазе сви притежаоци непокретнога имања који имају годишњи доходак од триста дуката па на више. У други долазе они који имају годишњи приход од сто дуката закључпо па до триста искључно. У трећи (варошки изборни котар) долазе трговци и индустријалци који плаћају 80 гроша (влашких) данка. Од данка овога котара ослобођени су сви бирачи који се баве лепим вештинама , ислужени ОФицири , проФесори и државни пенсионари. У четврти котар долазе сви они који плаћају