Otadžbina

СТРАТЕГИЈА II ТАКТИКА

467

извршавање опада. Што се год од вођа иде на ниже, то планирање опада у својој ведичини а извршавање расте. Л.еден мозак вођа кроји план, војници га крвљу својом извршавају а међу љима је читав низ старешина, који обоје раде. Границе дакле између планирања и извршавања нема. То је једна ствар као у сваком другом послу, јер ма шта да предузмемо, морамо најпре смислити, па после радити. Узето је, да се руковање целим војевањем зове стратегија а извршавање главног плана да се зове тактша. Обе те чињенице војевања уткане су једна у другу. У свакомвојиом предузећу има стратегије и тактике. Сваки је стратег тактичар, и сваки тактичар у исто време стратег у свом кругу. Другаче се не да замислити. Само што су људи од природе различни: једни боље мисле а други боље раде. Први треба да заузимају све виша места, дакле више стратегијска, а други нижа, дакле више тактичка. Кад је дакле то тако, кад се ово двоје неда цепати ни одвајати, онда се не да строго речима ни определити свако за себе. Најбоље је признати , да има само војне вештине, која нас уиознаје са војском и излаже нам начела и савете, како Кемо њу а и сва остала средства од утицаја уиотребити иротив иротивника, да се цељ војне што сигурније а што мањим жртвама иостигне. Сви данас признају, да је тактика и стратегија једна целина, но опет неки у сред тог признавања деле их и засебно опредељују, на пр: Тактика је вештина која нас уаознаје са борним својствима војске и начином најзгодније њене уиотребе на бојишту. А за стратегију: Онајенаука, која нам излаже начела војевања и уиотребе свих осталих чињеница, да се цељ војне иостигне. Подобних опредељења има врло много и мало их је, која се потпуно слажу. Нека су неђу њима и чудновата, т. ј. у место да обележе сам предмет, а она га само уподобљавају другом неком предмету. Сваког је стало много главобоље док је скројио своје опредељење. Но то је најјаснији доказ , да стратегија и