Otadžbina

474

к0сметиц1ј

хидрична се киселина покаже у малој кодичини, кад се протрља лишће од бреске, од горког бадема н т. д; али се тад не добије у један пут толнко поменуте киселине, да би се ко отровао од самог мирисања лишћа; а без трљања лишће је без мириса п без икакве опасности. Не треба побркати миришљаво биље са мнрисима извученим пз биља. Ови посдедњи (парфпмп) могу произвести само оне појаве, којп су везани за њихову природу ; врло је ретко, да неки од њих покваре ваздух, кад су у малом простору нагомилани, оксидишући се т. ј. узимајући кисеоник ваздуха, а пуштајући у место њега угљену киселину неспособну за дисање и тако опасну за живот. Док на против миришљаво биље, кад је у малом простору нагомилано то свакад учини. Бављење у таквом простору, особито ноћу, врло је опасно, особито ако је биље врло миришљаво, као: крин, јасмин, магнолија и т. д. ЦветомоддаФине у мало се и сам нисам отровао, кад сам неколико расцветаних грана дању у собу унео. Тог истог вечера, после кратког задржавања у соби, тако сам се занео, да сам једва могао наћи врата п умаћи на поље. У оваким нриликама појав је компликован. Осим цветног мприса, кварп се ваздух и самим дисањем биљке или њеног цвета, т. ј. поступно се губи кисеоник, неопходно нуждан део ваздуха, а у место њега гомпла се угљена киселина, која нпје у стању да дисање п живот одржава; дакле у таквој прилици наступе појави асфиксије. Може бити да се тада начини и мало угљеног оксида, као што вели познати хемичар Бусенго, који мисли да је доказао, да се међу производима дисања биља, у неким приликама, налази и оксид карбона (угљена), који је врло опасан, кад се удише. Кварење ваздуха цвећем лако се може доказати. Треба метути неколико расцветалих ружа под какву чашу потпуно (херметично) затворену, и оставити их ту преко ноћ. Те ће руже усисати сав кисеоник ваздуха, што је у чаши, а пустиће угљену киселину. Кад се сутра дан мете у чашу упаљено дрвце или свећа, мора се угасити, јер не може да горе без кисеоника; а где свећа не може да горе, ту се не може ни дисати. Због тога само један цвет у спаваћој соби може да произведе главобољу. гађење, несвестицу и т. д.; док се то не догађа, кад у спаваћој соби стоје миришљаве водице, помаде и т. д. У кратко се дакле може рећи са Константином Жамом, „да нема никакве опасности од употребе парфима, осим изузетних прилика; али превелика употреба парФИма слаби и тело и дух. Слабеће особине прнпадају поглавито финим и благим (бљу-