Otadžbina

478

КОСМЕТ0ЦИ

тога опадају обрве, а кад се трепавиде мажу, може произићи и запаљење очних капака. Све се поменуто слабо на коси држи , и за то се готово свуд у женском свету употребљују разне металне ствари за бојење косе, а то је далеко опаснпје и за опстанак косе и за здравље у опште. Међу металним препаратима најопаснијп су : оловни, бакарни, сребрни и живани пренарати. Олово и његове соли. За бојење косе употребљују или чешљеве од олова, или оловне оксиде или оловне..соли. По теорији се држи, да је доста, да се прашак од оловног оксида илп оловне соли по коси поспе, или да се коса исгрља оловним чешљем, на да добије црну боју. У таквој би прилиди требало да се сумпор косе сједини са оловом, и да начини црн сулФид олова, али у практпци то тешко испада за руком. Многе водице хваљене за црњење косе, и бајаги састављене од биља, садрже обично раствор ацетног олова (ЗокШо р1итМ асе^сј). Такве су Флоридска водица (Еаи с!е 1а Е1огк1е), у којој на 100 делова ружичне воде има 2,78 неутралног ацетног олова и 2,65 0| 0 сумпора. Налик је на њу и бахамска водица (Еаи (1е Ваћата), у којој пма на 100 делова дестилисане воде од аниза: 2,5 сумпора и 0,75°[ о неутралног ацетног олова. Олово и његове соли производе двојако дејство на тело: локално и опште. Л.окално : суше кожу и учине те се збрчка и лоцрни у додиру са сумпоро-водоничким гасом. Општи су појави разни ступњн оловног тровања, о чему ћу говорити при оловном белилу. Овде ћу само поменути, по К. Жаму, један случај тровања због црнења косе оловом : „Неки човек од 47 година, јак и здрав, почне од један пут слабити и телесно и душевно , без пкаква узрока. Његов лекар др. Шотен за дуго се бадава мучио , да дозна узрок тога, кад један пут чује, да се болесник неколико пута на дан чешља оловним чешљем, да прикрије седе власи. Лекар га почне лечити у том правцу, али је већ доцне било; болесник умре отрован оловним препаратом."

(Наставиће се.)