Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ПРЕГхЛЕД

Мало би било и места и времена, а најмање иотребе, да испуним своје обећање, да прегледам овде сва нова позоришна дела од почетка 1874. па до сад. — Најважнија је позорнишна појава у 1874. години, нгго- се позориште почело живо походити. Овоме су два погдавита узрока: прво, спуштене су цене за гдедање; друго, позориште је постало потреба јачем делу нашега друштва. Ово двоје чини два животна услова сваке позорнице; али има још један трећн. То је одабран репертоар; иди боље репертоар с одабраним и утврђеним циљем. Најситнија ствар на свету може да постане какав чинидац, кад је мудро упућена; — што не бн могдо бнти и позорнште? Адн је репертоар нашег народног позоришта још једнако цикцакрепертоар. Забава без цеди, више пута забава без забаве. Оно, што превдађује, то је свакидашњи живот, ади не нашега него „ведикога друштва"; отуда је нама много којешта неразумљиво. Ади је гадерија свуда једнака. Разбдудан смех, — то јој је свуда цед. Мимика, која крши ноге и руке, декдамација, која предази и границу промукдостн, певање с дакрдијањем, декорација с чудесима — то су јој чини за учин. Отуда „РасиикуКа", „КуКна Кааица" е1 Сотр. неизбивни гости нашег репертоара — ади има у њему некодико деда, која су се драмском својом вредношћу високо узнеда над остадом масом. Ја сам одабрао три, да о њима овде проговорим. 1. Нарцис, трагедија у пет чинова, написао БрахФОгд. Сновн на јави — то је оно, што човеку живот сдади. Чист такав сан, без трзања и буђења, то је детињство. У мдадости нас често трза реадни свет, ади је ипак диван сан мдадости. Што дубље у године, све смо буднији, и живот постаје мучан. Костобоља, седина, немоћ, то су дажне муке, то су само знаци будноће. Од свију пак снова мдадости најдепши је — драга. Тоје једини сан, који