Otadžbina

512

ВАСА РЕШПЛКТ

био Живко „вахмајстор" прави Сеитандрејац, и док, јс послс тога живео био је у Будпму код иадвојводе довек , при свакој паради у његовој ђенералштаиској свити. Па шта да рекнемо о мајору Авакумовићу , којп је зпао на Флаути и хегедама лепо свирати , да му се и у Италији чудише , а покрај тога био је изврстан песник, тако, да све опе красне српске л>убавне песме, које су пре осамдесет година певане, од њега нроизлазе. Па каквих је било ту још ваљаних људи у осталим сталежима! 3 Сентандрејци су од вајкада врло гостољубиви. Седам цркава, свака има свој „храм", п оида онамо долазе господа н сељани, да прославе. Особито „храм преображенија" иа гласу је у „преображенској цркви и многи долазе из Пеште и Будима. Дођу чак из доње земље, Бачке, Баната и Србије. Већ у очи „преображенија" многи се странци показују и „великоленно бденије" посећују. Други дан , то јест о храму, бива дупком пуна црква. Тако једне године па „преображепије," баш 6. Августа по старом, стече се силап народ. Дан што може бити леп; чисто азурско небо, тоило ал без препеке. У цркви служи се света летурђија. Црква пуна. Који опде места нема, тај је у порти, и онде се чује служба. Један младић , прави „Сентандрдјац," у норти разгледа нлоче, што мртве покривају. Пред врати на десно једна нлоча, клекне па на њој чита: „Зд1 ночиваетв рабх. божш С.... 0... поживе л-ћт!« 87. г. 17...." остало изглађено. Један „Сербијанац" у антерији и димлијама стоји до њега, и нита га — ко ту лежи ? „Мој дед," рече, „живео 87 година, а ја бог зна хоћу л' иоловину доживети. Оп је дошао из Србије са оцем иод Чарнојевићем, као дете, са још два брата. А ко сте ви?"