Otadžbina

*

влса ркшпект 519 јср се у ћуди мпого са оцем слагала, па доказивала све, и због ње много је пута био Васа луиан. Андца нак држала је Васи страну, и увек му сваку опасност доказивала. Увек би плакала кад отац Васу туче. Искрепа, добра душа. Васа је у битке тако већ огуглао, да је на послетку примао је као свакидашњи хлебац. Деца му се ругала „решпект." Био је врло куражап, па кад му ко то рече, а он јуриши на шегрте и ђаке ма их колико било. У нужди и камењем се помагао. Већ из далека је па сокаку познао, ко ће га задиркивати, па већ иде да га туче нре нег што ће му викнути „решпект". Тако једаред види из далека једног, који му обично „решпект" подвикиваше. Васа је па сокаку, а отац му стоји код капијских врата, раскречио ноге па пуши, и гледи дерана. Васа види оца, приђе к њему па рече: „Отац!" „Шта ћеш?" „Видиш оног онамо?" „Па онда?" „Па онда туци ме^ најпре." „За што?" „Оћу "опог тамо да тучем, па волем напред бити бијен, јер ћеш ме и онако послс тући." „А за што да га тучеш V „Чућеш, викнуће ми „решпект." Отац га ухвати за кику, продрма га и заошија унутра. Васа ако и јесте био нссташан, и миого нута казну заслужио , ипак свет га држао за млого горег , нег што јесте. Држали га за најневаљалије дериште у вароши. Еад је који отац корео своје дете, увек би рекао: бићеш као Васа Решпектов. Сво неваљаство је у њему сабијено, тако су мислили, и никад не ће битп добар, већ је рођен рђав. Годитељи су деци забрањивали с њиме дружити се, на послетку се и сама деца исиред њега уклањала, да већ ни друшгва ни друга пије имао. Нема више материнске руке, отац неутолим; ником се