Otadžbina

522

ВАСА ГЕШПЕКТ

Васа ништ не учи, већ се коцка и карта. Послс опет иде са касапским шегртима где волове туку, у „битонгу", и кад кад је и он помагао штрангу вући. Коме се ђаку касански живот донадне , тај ил не ће више бити ђак, ил је рђав ђак. Јако је ноФалио чика Игња , што је сина код касапина дао у „кост". Боље да га је дао код свештеника, ал овако од „владичества" нема ништа. Касапски је занат за ђаче јако иримамљив. Има у себи тај занат нешто јуначко, швалересно. Па момди здрави, јаки, „Феш"; кад опаше белу кецељу па сече месо, обпажене мишице му све играју, иа кад метне девојци у котарицу месо, она сва дркће од радости. Васа је имао у родбини касапа, иа се већ од детињства навикао на касаиницу. Овде је сад господарев сип већ касапски шегрт, и његов парњак, и овај га свуд води. Васа прве године добије „другу класу" и мора школу „повторити". Кад то чује чика Игња, ражљути се, и закључи да га више у школу не да, но да га код кз г ће задржи. Васин газда, касапин намоли оца, да га још за једну годину остави на проби. Отац се реши и на то. Друге године Васа иде опет у ту исту школу, ал не наиредује. Не иде му у главу латински ни но што. Већ јо момчић , иа крадом иде са газдиним сином на „музику." Зна већ добро играти. Газда има красну велику ћерку, образи да јој нукну. Васа место да иде у школу, остане код куће па с Фрајлом игра полку : он звижди а фрајла иева. Газда га је здраво волео , био је жив деран. Газдаје имао још Једну млађу ћерку, тако око десет година, на не бн бранио да га да отац за касапа, могао би му бити зет, Фајн момчић а јединац. Прође Васи и та година, школу опет није свршио.