Otadžbina

ВЛОА РЕШИЕКТ

521

7 Васа је в$ћ свртио код куће „славеносрбске школе" и ирву латииску. То је могао у Сентандреји изучити. „Мразоиића" ] раматику знао је у нрсте. Но на страиу све те школске књиге, Васа је најволео читати српске јуначке несме, из неких старих „собраиија." Што је год читао о јунацима, све је држао да се баш то тако збило, ма да је на немогућност наличило. Како сече Арапе Краљевић Марко, јунаштво Страхик.-бана, то Васанеби допустиода је моглобитидругчије. Тевилесриских јунака, те су живеле и живе осгале. Оне Осијанске слике, где српскијунак, кад му је врућина , ишчуиа с кореном читаву јелу из земље, па на коњу јездећи држи јелу у руци, а сунчани зраци кроз лишће па токс му падају, — то је све тако било, као год и оно, кад се Марко буздованом у облаке хита. У педељу, ил о „храму" тражи слепца, да му пева јуиачке иесме, и опда би се тако заблејао у њега, и дао биму последњу крајцару. Онда би му се представљали џиповски ликови. и тек би презирао садашњи мекушаи параштај. Но сад треба даље да иде у школу. Сад сс тек зпоји чика Игња, шта ће с њиме. Ако га да у школу даље, могао би временом постати адвокат, а то је смрт за чика Игњу. Не ће у богословију, а не ће ни докторију; па кад већ сад не ће, у толико ће мање хтети кад већ време томе дође. Није га рад за шегрта дати, јер има толико да као јединац, ма ништ не имао, може живети, и то од „грунта." Предомисли се, даће га годину две дана иа пробу. Да га у Будим у латипске школе. Кад је већ опремљен отишао, иико није за њим жалио тако као Апица. Кад је чула да ће у Будим, једиако је плакала. Васа је био у Будиму код једног имућиог касанина, на „косту и квартиру." Чика Игња је хтео да је па добром мссту, где не ће гладовати, да Васа не може рсћи: не могу учити од глади.