Otadžbina

526

■ВУРАЂ БРЛНКОВИЂ

лика да је источну границу чинила Морава , тако да су Прокупље, Л.есковац и Врања улазиле у деспотовину. Али неке су земље и нреко Мораве припадале десиоту. Нарочито за Ниш имамо у Брокијера сведоџбу, да је при ступању Ђурђеву на престо, спадао под српску власт. 1 Кад би имали да покажемо најплодније, најнасељеније и у оиште најбогатије крајеве српске деспотовине, ми би показали на Браничево , Топлицу и Моравску долину. Браничево је од старине било на гласу са свога богаства. Рударство, трговина и пољска привреда, начинили су на остатцима старих римских насеобина један од најпитомијих и најбогатијих крајева српске државе. Од како су Турци задобили с почетком ХУ-ог века сталног станишта на Дунаву и одатле упадали харајући у околину, град Голубац стекао је стратегичку важност, бранећи са те стране Браничево. Питомост краја који се пружа од Ибра па до Мораве јужно од Еопаоника , показује већ и само име Топлица. Плодовитост и богатство тога краја доводи у усхићење стране путнике још нуних сто година после Ђурђа. 2 Пад хопличких градова под турску власт помињу паши летописци с очевидном бољом у души. 0 насељености и богаству моравске долине имамо занимљиво сведочанство Францускога ритера Бертрандона де ла Брокијера, који је год. 1432—33 прошао кроз Србију. Његово сведочанство вреди тим више, што је Брокијер не само савестан посматрач, него и човек, који је видео много света, па у стању био да суди, шта је добра насељеност а шта не. „Оставивши Крушевац, пише он, пређосмо Мораву на скели и уђосмо у државу деспота од Србије , у 1 »Ниш има леп градић, који је припадао деспоту од Србије. Турчин га ире пет година (дакле 1427-28) оте на јуриш и разруиш до темела.« Вгосдшеге, р. 271.

2 „Е П раезе ТорНга поп 8о1атеп1е р1асеуо1е е ће11о, та ићег1озо е аћипс1ап(;е «11 1иМе 1е созе песекзапе а1 У1Уег е(;с." Созе с1е Тигсћ!, У1пе§1а п е 1 1 а п II о 1539.