Otadžbina

'БУРА'И БРАНКОВИЂ

527

красну и добро насвљепу земљу Мало ниже вели: ,Д1утовао сам низ Мораву, и изузевши кланац један, који држи од нрилике једну миљу и који долази отуда, што се планина иритисла уз реку, имадох добар нут кроз красан и добро насељен крај. Другог дана имадох да нутујем кроз шуму и ио блату. Него и поред свега тога, ова је земља тако красна, како само брдовит крај бити може. Пуна је села и сваку аотребу ту намирити можеш." (стр. 275). И опет на другом једном месту: „Између Некудима и Београда, долине су начичкане селима, у којгша се хране и добра вина добити може." (сгр. 280). Појимљиво је да је насељеност, коју је краљевство иза себе оставило, порасла и услед тога, шго је поплава турска отерала велики број српских иородица из крајева Турцима заузетих, у земље, које су још колику толику независпосг и сигурност имале (Србија и Босна!) Ова добра насељеност доста објашгвава деспотове велике Финанцијске изворе. Она налази потврде и у небројеноме робљу, које су Турци у више нрилика из ТВурђеве државе' одводили. Међу градовима српским у оно доба најславнији је био Иово Брдо. За њ се знало на далеко по Европи, и љегово латииско име Коуо-МоМе долази у списима онога доба у западној Европи често и где му се пе надате. 0 његовоме се богатству у сребру и злату читаве басне причаху. Ново Брдо најзнатније је трговачко место у српској држави од средине ХШ-ог па све до средине ХУ-ог века. Царина његова била је свима српским владаоцима један од најважнијих извора за доходак. Осим Срба , било је у њему миого Саса и Дубровчана као сталних грађана, који су ту имали своје баштине, куће и земље. Град је био велик и јак за прилике онога времена. Деспот Ђурађ примивши владу могао је погледати на Ново Брдо не само као на најбогатији него и као на најјачи град свој. Београд је био радост и понос нашег народа у оно доба. Деспот Стеван дао се срцем и душом да га утврди и украси. Подигао је у њему сјајне дворове и дејствовао 34*