Otadžbina

544

ПРОКЛЕТМ КАМ

иђаше: — Дохвати мијех за грлић, стисни га добро и добро да ти ие нопдузне да не проснеш уље, пак га нрипни на раме и носи у седо, а ја ћу узјахат на магаре, да ме изнесе на ту главицу, јер су ме ноге издале. Кад дођу у село један с бременом на -;аме, а други магарцу на хрбат, ту им сване а мијех проговори: Гђе ме, море, носшн? Пане ђак од страха и замре, а ноп се обрати с магарца да види што би, кад ли је мијех одскочке засио за њим на кљусе, а из мијеха промаља Мијатова глава. Да не би пон хитар да запрешта, погибе као ђак, но је ноп знао дубљу! Изчезне Мијат, мијех и кљусе, а поп остане на ноге у дубак, лак као перо! А многи реку: — Као ко умије! Кад сељани чују што се догодило попу и ђаку, скоче и пођу једанак но кбце, а Мијатовица тркпе до онога калуђера који јој је спасио мужевњи гроб од војске. Сељани одозгб с кукама , с мотикама и с нрутовима, а калуђер одоздб с петраиљом и крстом, док се сутеку код Мијатова гроба. — Гђе си кренуо, о народе ? — викне калуђер. А стари Радун: — Ваистину да избодемо Мијата, што се у зао час иретворио тенцем; да нас мртав не расели , као што је жив хтио да вас калуђере раскући ! — Какви тенац, јесте ли здрави ? — викне опет калуђер иза свега грла. Нема тога на свијету но ћете јутрос од божје погинути, црије нег Мијату мргву нахудите. Прођи се безакоња, 6 народе ћори и глупи! да те не прокунем, јер се моја гслетва свака стијеца као у амин. А стотина грла, да се једва од треске и буке разумије: — Ако си, калуђере, избавио бабу Цвијету, праву као криво држало , не ћеш барем Мијатову трбушину, но се мичи без твоје погибије, а ми с њим како учинимо. Калуђер скочи на гроб и с њега речекрстом у вис: 0, боже и сило божја, који први удари мотиком на гроб ударило га гђе највише боли без пријебола! Сељани разјарени и ие осврну се на те клетве, колико ли ни нрије на ону Мијатовице, по пасрну рпом на гроб и ударе су сто мотика и кука да га раздвоје од зе-