Otadžbina

ПРОКЛЕТИ КАМ

555

не духа с неба, да јој треба жртве; она је плод сумње, а сумња слабости. Блажен они који је озлоглашен и ирогоњен Христа ради, он се радује и весели, јер је велика иаграда његова на небесима! Почетком јесени присиију звона из Млетака, величином, онравом и звуком, да их се таквијех јошт није довозило у Боку. Друшко се заузме да их натегом и мббом искрда из брода пред Котор, свијету на угледе. Мало и велико ходило с пазара на море да гледа и да се диви онијем грудама туча, глађенијем и нарешенијем сликама и надписима. Међу пажљивијем мотриоцима био и један ђак нревлачки од постаријех, који донесе глас игумну да је Друшков нријелог приспио. Каза да су звоиа висока највишему чоеку до грла; да их он ншје могао обухватити ио сриједи; да је на оба слита слика, с једне стране Арханђео Гаврил гђе навијешта Богородици зачбће, а с друге Михаил гђе сјече и гњечи Вузеула и Сатанаила. Подну, око прваза, сливено је великијем словима име матере Друшкове и Друшково. — Но, рече ђак стиснувши усницама, ја не знам, допушта ли наша црква да се свеци слијевају и ђељу, јер сам чуо од старијех редовника да се не смије Бога молити, но при иисатијема приликама! А игуман њему: — Мој синко, од зла дужника и козу без козлета! Мц се свакако не ћемо звонима клањати ни пред њима Богу молити. Наша звона слијевају Л.атини, па ко кује лонац он му меће ручицу гђе самхоће! Да би чекали да Срби науче тај занат, не би за скоро звона проиојало на нашој цркви, но би клепали о ускрсу као велике неђеље. Знање и умјетност напредује гђе је мира и слоге! а тога код нас нема , но смо вазда на похарици. Неко љушти а неко прљушти! 1 (Наставиће се.) ј^ТЈЕПАН ј/БубИША,

1 Говори се о класу кукуруза, кад му један смиче сламу а други га коруба.