Otadžbina

554

ПРОКЛЕТИ КАМ

симабранити гроб, чији био, — цараили војника, богата иди убога , праведна иди 1решна! Да се он није ту намјерио исто би камење проговорило ! Није отац Максим пронио да се је Мијат посветио, но ви, кад га мучеником градите у очи лаковјерна пука. Ја, који и онако педосгојно носим ово тешко бреме манастирске старешнне, којијем би образом и душом обдичио онога, који, вршећи Христове заповједи и науку, заслужује похвалу ? Какав би то био с моје стране, злокобни примјер?! Нијесу ријечи оца Максима узрујале народ, ни чипиле да јавној сили попада оружје из рука, но је то божја воља, пред којом су недосташне све љуцке јавне и тајне силе ! Пријетите и вршите ! Ми смо знали, кад смо се овому лику одали, да ћемо се изложити срчби пучкијех кнежева, и да ће лакоми вукови зјати над стадом госнодиновијем , но ко изгуби душу своју Христа ради и јеванђеља ради та је и спаси ! Опет припита провидник, чему се калуђер згријао? а Бескућа иревађе: — Игуман каже, да је Млечић отео ове краје лукавством пак да су калуђери дужни отварати очи слијепу нуку, и учити га да му је рбд господарити а не робовати! — Је ли могуће, досгави провидник талијански, даје смионство калуђерско допрло толико далеко ?! — пак скочи на ноге као да прекида сваки даљи разговор. И Бескућа устане и закључи : — Оче, пошли збогом? Ми се надали да ћемо лијепијем начином одбити олују, а јавној сили повратити образ на мјесто. 1 Но видимо да сте се ви ишно угријали. Кад будете сами у вашој ћелији, нризовите духа светога да ви памет просвијетли, како ће вас ово зло о најмањој суминути! Баците Јону у бурно море, да снасите брод и војску! Игуман се дигие достојанствено, и при поласку закључи: — Молићу се, и нринијети Спаситељу свијета молитву вјере и ухвава, да нас свију сподоби вршити његову свету науку: Љубити Бога и ближњега! Вјетрушина о којој натуцате, ! Овако се српски каже оно што данас пишу задовољштша.