Otadžbina

МИхЛАН слика из године 184-8

Године 1848. усудише се и Срби гласом читавог једног народа грмнути: — Сдобода или смрт !. . Та се песма није допала немачкој, а још мање маџарској госиоди. — Шта ?.. рекоше, зар и робови да имају права на своме прљавом језику обесвећавати ту реч , која је само наша својина ! . . Маџарски гроФови , немачки барони . . . Јесте! За њих је слобода ! За њих је госпоство !.. А Раци, Власи, Хрвати и Словаци... Хе ! Хе !. . Та то су робови круне Св. Стевана, створени само за то, да дворе два господујућа племена Немаца и Маџара !.. Тако говорише насилници и угњетачи српског народа и послаше своје извежбане регимеите противу шаке побуњених Раца , да их пале , сатиру и поробе... А послушни војници испуњаваху строге заповести немилостивих старешина : села која се не хтедоше пред маџарском заставом поклонити, бише попаљена; људе, који се усудише свој глас у обрану правде и слободе подићи, ударали су на муке, па после онако бледе и измучене, попеше их на вешала, нека се тако грозним примерима усаветују бунтовници и незадовољници!.. Па и цркве у којима се седи служитељи светога олтара, усудише умилним словенским језиком бога славити, беху похаране, поиаљене ...