Otadžbina

584

ДБМОКРАЦИЈА

трална држ.авна уирава хоће да се опрости. Зар су те општине, жупаније и покрајине из државие целине и једиине инрасле, као оно лишће и грање неке биљке из семеиа њепох' или као удови животињскоТ организма из јајета, и нису ли баш обратио ти делови државе оно, што је првобитно и из чега се држава тек мало по мало образовала и саставила ? Ту дакле аналогија организма није на месту, јер она целу ствар управо обрће тумбе и најзад не води другоме резултату, до централисаиом управљању озго. Осим тога има у тој мисли, да је држава организам, још једна главна мана, коју су и сами засгупници те органске теорије као Стајп и Холцендорф увидели, а и други су је иаучници већ изиели на среду. Та је мана у томе, што се у самоме појму организма искључује свако свесно саделовање људске воље нри образовању и устројству саме државе и државне власти. Све појаве у унутарњем животу ма каквога било биљнога било животињског организма бива,ју природним дејствовањем извесних Физикалних, хемијских и органских сила, које су силе изливи оних материјалиих делића, из којих је органско тело саставл.ено. Сад кад сс тај општи карактер органског живота примени нотиуно и на државу, онда бн отуда излазило оно, што је нарочпто Миљ добро карактерисао казавши: „Основне политичке устапове извесног народа сматрају се од стране те школе као нека сорта органског ироизвода природе и живота тога иарода; то је производ његових навика, његових ипстиикта, његових потреба и његових несвесних наклоности, а скоро иимало није плод његових размишљених и свесиих намера и планова." 1 Ту би дакле те установе биле од приликс налик на дрва, која једном засађена непрестано расту и развијају се, докле међутим људи могу уз то мирно снавати. Ту би дакле искључена била акција људске свести и воље, у оиште сав слободни елеменат, који при оснивању, увођењу и даљем развијању државних установа

1 1;е §оиуегпетеп<; гергезеп^аИГ, сћар. I. стр. 5.