Otadžbina

ДЕМОЕРАЦИЈА

583

разне установе, пресађивани закони и законици сиоља но намери или увиђењу, па је то тако трајадо вековима и одомаћило се дугом навиком и нрактиком, а то све није никако „органски" израсло из самога унутарњег живота те државе — зар тога свега није било? — Па осим тога огледа се погрешност те органске теорије међу осталим и у томе, кад погледамо на оне тако да кажемо елементарне делове, из којих је држава састављена. Ти су делови пре свега поједини људи, који народну целину сачињавају, а за тим су ту општине, покрајине и т. д. које извесна држава обухвата. Па бага у одногаају државе према тим саставним деловима не само да пема аналогије са организмом, него напротив ту је баш очита супротност ирема карактеру сваког органског живота. Кад би држава била организам онда би очевидно њени делови морали стојати према целини опако као и удови или органи некога органског тела, од којих сваки служи само целини, није ту ради самога себе но чисто и једино ради целога тела. Па да ли се то сме и може казати о индивидујима, који сачињавају народ у држави, да ли се то може казати и о општинама, покрајинама и т. д.? Поједини људи ма и као чланови државе свакојако имају своју сопствену вољу и своје неке сопствене индивидуалне цељи и не само да нису они ту једино само ради државе, него још је напротив држава обвезана да њиховим извеспим индивидуалним цељима служи. 1 Гдејетуонда апалогија са организмом ? Па онда што се тиче општина, провинција и т. д. и ту би аналогија са организмом могла повући за собом само ту последицу, да се сва месна општинска, покрајидска и у опште корпоративна самосталност и самоуправа изгуби и потре тако, да би само тек онолико од ње остало, колико би то органско створење држава ради себе саме пристала да уступи онштинама, окрузима и покрајинама, те би онда ова тела била управо само за то добра, да ириме на се неке терете, којих цен1 О томе међу осталима 1 ј. 8<;еи1, Уег\уа14ип§81ећге I. Тћ. стр. 11. и 12 — К. КгагНг, 1Ме №а(;иг1ећгс (1. 8Шеа, стр. 29. <