Otadžbina

злослутни врој

587

век. Према поштенима поштен је, а богме непоштенима врло је вешт да удари добру нодвалу. Остало су вам други гости. Сви су спремљени како ваља за бал, и како су неки виђали а неки чули да се спрема по београдским баловима. Мушкарци, што су намерни да итрају, сви у финим салонским хаљинама; а женскиње опет све — у бело!.. Еле бал, ни узми ни остави, као у каквом београдском хотелу ! Па да би још наличнији био на београдски, штампане су чак у Београду улазнице. Истина музиканти су „нрости." Кад их слушаш, мислиш да гњаве нуну врећу мачака; али тек опет могу поднети. — Одмах се ту поче свирка, игра, разговор— Газда Никола опет одвојио се у побочну собу са својим људма па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки „бунтовник, издајник, изрод" ит. д... који би што заустио да примети на 8Шд18 ^ио. У том се ужурбаше нешто у сали за играње. С пол>а се чује потанак развучен глас: „Ама ево улазнице . . . Пустите ме !" „Шта је тамо?" унита Никола адвоката, који у тај мах уђе код њега у собу. „Хоће један, веле, у нутра, а није пристојно обучен." „Је ли овдашњи?" „Чини ми се није, како момци кажу." „Па нек уђе," рече Никола и настави свој политички разговор. Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима рече: „Пусгите га!" Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама. Осредњег раста, мале главе; кости над очима изишле нанред; чело мало, до пола чупаво; обрве се саставиле пад носом; очи мале и удубљене — нису најживље; бркови мали а ретки; нос му прилично заковрчен на више и хпиљаст; уста велика — скоро до ушију. Ако му буде 29 година, више нема — Него чекајте да вас нешто упитам! Да ли ви познајете почем неког Мојсила Пупавца? Ја-