Otadžbina

590

ЗЛОСЛУТПП ЕРО.Т

сплетен, пружи удазницу једном од гостију ; на што се неки насмејаше и згдедатпе, а то га још више забуни, те обори очи и смотри на удазници „број 25." И нехотице оте му се нека злосдутна мисао: „Ето опет 25!" па пође мадо напред међу госте, а све се снебива. „А где Пупавца!" узвикну један младић одвојивгаи се од гостију и ступивпш преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. „Где си, Пунавче болап? Охо, ко би се теби надао ?!. Сиромах Мојсило оде питати се за здравље са својим старим познаником , који је још у Београду иа занату с њим друговао. „Пакако, како?.." поче познаник даље распитивати. „Хеј, хеј, ала депо бегае живети у Београду! .. . А зиага да се удада гаћер оног твог комшије?" Ту Мојсило хоћаше да негато ироговори не би ди разговор окренуо на непгго друго, јер му не беше толико по вољи, што познаник поче и то да подире. Ади познапик заопуцао казивати , а све виче: „Знаш, како си сву ноћ кувао ону папучу њезипу у донцу да ти дође ? ... Хе, мој Пупавче!.. Велим ја : „Немој, море, то су бапске гатке!" Ајак! Мој Пуиавац сву ноћ седи крај огњшдта и стиче ватру око лонца, а папуча се само преврће па кључалој води. .Гости се опет узегае смејати. Сиромах Мојсидо да у земљу нотоне од бруке. Док приђе адвокат: „Аха, газда Мојо, откуд ви?" Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. „А кад сте ви из Пожеге ?" „Одавно, господин Бранко," окуражи се сад мадо Пунавац и нроговори; али јога се види па њему забуиа. Познаник његов оде у други крај да хвата „даму за игру." „Изводте овамо!" понуди адвокат Мојсила показав му руком у побочну собу. „Хвада, господин Бранко. Ја волем овде ," одговори он као опржен, кад угледа тамо одабране старије људе. И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су у крај и разговарају се. Бага се тад играо некаки кадрил, један дугајдија дерс се командујући : „дурдеме! шунегле!" У леси