Otadžbina

ЗЛОСЛУТНИ ВРОЈ

589

„Сановникда пости, иде сваког празника у цркву и придаже; да се умиљава око вдасти и да јој у свакој прилици виче: „хвала!" да мрзи на све што је иово ; да изгони од једне паре три и да тако само граби, а ништа од себе... • Мојсило се тако угледао на свог газду и примао све и сва од њега, да је чак и само понашање, и нарав, и говор дотерао са свим на калун газде његова. За годииу две дана изучио је занат „болтаџијски" и ностао кало>а и већ је умео боље од свију његових комншја довикивати: „Оди да назаримо! Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето! ..и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све на памет! Мало по мало па и Мојсило завеза неку крајцару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се. У том је већ био и пунолетап те нримио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и уситиио у иовац. Почео је давати повце нод интерес, и та му се шпекулација тако осладила, да је наумио само њу терати, — само интересирати и од иптереса живети. Једнако му се врзло по глави и измишљао је свакојаке планове, како би дошао до великог капитала, па да га растури под интерес. Многе је иланове казивао својим познаницима и пријатељима и иитао их за савет. Али између многих скројио је један, који му се чинио најлепши и најудеснији, а није га казивао свакоме, осим најприснијим својим. — Тако је Мојсило радио неколико година у тој наланци, неколико је оближњих сеоских кућа што му беху дужници упропастио, па тек о једном Ђурђеву дне продаде испод руке робуиуступи дућан другоме, покуни новце штоих беше раздао под интерес и — оде некуда! Околина само рече: „Хвала богу, кад га однесе ђаво!" Нико није знао ии куд ће ни како ће... Чак после виђали су га л>уди час у једној час чак у деветој паланци. Све нешто путује— Ето, таки вам је тај Мојсило Пупавац! И то је он што га мало час пустише па бал у газда Николину каФану. Еад се Пупавац виде у таком фином друштву, у каком није готово никада био, он ти се онда сплете. Онако отаџвина I 3§