Otadžbina

т

592 злослутни јзрој беше заустио. У оиом „ех!" исказао је сву своју бдагодариост и колико је обавезаи адвокату. „Тако, тако. .. иоче опет адвокат: „Ја ћу сутра већ писати па кад ми јави за цеиу. .. казаћу вам. Па кад набавимо онда ћемо заједно отићи , да се позпате и да је дарујете...." Мојсило поче и ту опет да се снебива, па чешкајући се иза врата рече: „Нека, боље да ви сами то израдите; а ја да идем тамо — не ће бити можда у реду. . ." „Како хоћете," вели адвокат. „А ја ћу вам већ то набавити." „Ја ћу већ колико буде дати вам пара..." „Да, да. По томе видећетс, да ли вас девојка доиста воле и да ли ће понети ваш ноклон... А ја ћу јој већ казати од кога је. Оно би ваљало, да јој ви сами то нредате. Али кад и ви велите, онда је боље да ја ту посредујем, као познаник." „Јес, јес..." нрекиде га Пупавац: „Право велите боље ви тамо, као што сте већ познати.... А колико рскосте јуче има мираза?" „Мислим хиљаду дуката у готовом новцу, осим намештаја и остале сиреме..." Пунавац само ужагри очима, кад адвокат помену толики мираз. И на том се разговор прекиде. Није вала ирошао ии добар сахат, а већ је адвокат седио у кући Николиној и у велико се разговарао о балу, о женскињу, о накиту, па тек рече: „Баш би добро било да и нашој Савци купимо једну иглу дијамантску. Девојкаје од оваке куће, — нек има накита." „Па не браним," рећи ће Никола: „Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој иосао да набавиш." И тако није прошло ни десетак дана , а адвокат је већ набавио иглу из Београда. Однео Пупавцу и показао му да види како се „у Пешти фино израђује" накит. Пупавац само рече: „Врло фино !" и упита адвоката, шта кошта? — „25 дуката!" одговори му он. „А што баш 25?"