Otadžbina

ЗЛОСЛУТНП БГОЈ

593

рече Мојсило почеша се иза врата и опет га спопаде нека сдутња од тог броја. Изброји адвокату паре, и замоли га да јој с поздравом преда. Адвокат метну иаре у пшаг па однесе Николи иглу, узе и од њега, наравно као за набавку, 25 дуката. Девојка придену иглу у косу и носи је — као свој накит купљен засвоје рођене паре. Адвокат у згодпој прилиди показа Мојсилу, даје девојка доиста примила и носи његов поклон. Пупавац види и топи се у радости. III Време је пролазило. Осим опе дијамаитске игле Мој" сило је Савди поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше ; за Васкрс хаљину од тешке свиле , осим других ситнијих поклопа. И све је то адвокат набављао онако исто као и ону дијамантску иглу. Једне исте ствари иабављао је отац Савкин и у исти мах Пупавад је оиет мислио да је то његов поклон. Адвокат је кашто доносио по неке чарапе или п§шкир однекуд те давао Пупавцу као уздарје од девојке. Почео већ Мојсило наваљивати на адвоката да један пут помене родитељима, јер се гуцка да се истичу и неки просци и ишту је. Адвокат га стишава. Тако је Пупавац дочекао у Смедереву и 25 мај. Нико пе зна шта ће ту и шта чека. Знаду само да му је име Пуиавац и виђају га кашто с адвокатом. Иитају адвоката, а он вели : „То је неки трговчић , мало удареи обојком. Упозпао се са мпом лане још у Пожези, па се једнако лепи уза ме .кад ме види." Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси. Све оде на поклоне и потроши се седећи толико бадава. Баш није најпријатније. Напала га опет пекака слутња. Што год исплати — све се као за накост подеси или 25 гроша, или 25 дуката, или 25 чаша пива.. . Тек увек тај злослутни број, то 25! Тако један дан седи Пупавац замишљеи у каФани „код јаблана" и мисли о свом плану, о капиталу, о својој шпе-