Otadžbina

600

ЗЛОСЛУТ1Ш АРОЈ

у чакшире шч га то жуљи. Узе га и ногледа колики је кад и на љему од некуд пише: „25!" Љутит и озлојеђен избади врањ кроз прозор на поље Диже се, на ио што је дуго и дуго мислио, одао по соби, лупао неспицама главу, вајкао се.... букпу тек на један мах па оде као бесан. Јурио је улидама не гледајући никог па хајд право у кућу Николину. Никола седи за доручком са својом домаћидом и Савком, и још ту беше неко од млађих. Кад видеше Пупавца па један мах — онако непозната и необична зачудише се. А Пупавац тек стаде дрекати: „То је срамота !... Срам вас било ! Зар сте ви трговац!" „Ко сте ви?" скочи Никола у чуду са столиде. „Ја толико потрогаио..." дсре се Пупавац јога жегаће... „ а ви ме за нос вучете...." Савка и мати јој ђипигае понлагаене са столица. „Буците тога на ноље!" викну Никола на слуге. „Мене па поље ? Срам вас било..." дрскпу Пупавац већ очајнички.. . „Ја толико иотрогаио!.. То је моја девојка!..." „На поље!.." викиу Никола и диже столицу. „Те игле те хаљине све је то моје!..." цичи Пупавац из петних жила. Савка удари у плач. Мати у дреку. Слуге се склептагае. Пупавац се дере гато га грло доноси и грди најгрђе. Дотрчагае комгаије, жене, гаегрти, пандури... Начини се читав урнебес. Повукогае Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаргаија. Пуче брука на све стране: Дотрча и сам начелник.... И та гужва одваља се у начелство, а јога се чу^је дрека Пупавчева : Не ћега... лопове! Моја девојка!... Не дам!.." VI Сутра дан двадесет петога јула заводио је један практикант у начелству у протокол акт с оваким натписом: „Да се унутра именовани због иасртања на мирие грађане