Otadžbina

злослутни број

599

мало ћутања поче: „Чек, еолико сам оио пута ирошао?" Устаде и ода но соби, подбочио се рукама, а оборио главу па броји у памети. .. На један пут пљесну рукама: „Их, оиет 26! Не ће бити V Броји оиет.— „Јес ја 25 пута! 0, то ироклето 25 што ме се налепило.... Није то добро...." Ту Пупавац ућута и загледа се мислећи нешта у један угао собни. .. Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави иотоди теку улицом. „Хој, хеј 25!" поче опет Мојсило иа тек дрекиу: „Е, баш не ће бити 25!...." Брзо изиђе и затвори врата за собом иа хајд оиако у нлитким цинелама те ио иајвећем иљуску улицом норед Савкине куће. Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сеие муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оие њезине другарице где провирују па прозор. Мојсило погледа не ће ли је видети, а у том се склизиу уједну руичагу пуну воде, те заилива до појаса. У тај мах сену муња и кроз онолику хуку од кише и воде чу се опет кикот код Савке; „ Јуф ! Ено оног лудака још ту! Епо ували се!." Пупавац с тешком муком изгамбуља из рупе. Остаде м:у једпа ципела па дну углибљеиа. Онако мокар, босоног и мртав од тешког умора догамбуља којекако до свог стана. Уђе унутра и иоче одати полако по соби, нити је пристао да седие ни да легне. Вода се цеди с њега и начинише се читаве баре по соби. У том одању поче опет бројати у себи колико је пута прошао. Неколико цута пребројава иа тек дрекиу: „Јаох мени, иа тек јс сад равно 25-ти пут!.." И доиста мало пре све је грешио те набројавао више један пут. .. То је било за њ и сувише. Прући се оиако мокар на кревет на се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га... 1То гледа на прозор већ свануће „ Их шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио иегде синоћ," Оно тишти једиако. Помаче ногу, опази нешто тврдо иод собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још приличио мокре. Кад има шта видети. Некакав грдан врањ упао му кроз пармачу