Otadžbina

ОТЕВАН ДУШАП

603

пика, на коњма и пешке, који се упутише право краљевим дворима. Двојица од коњаиика наши су познаници. Онај кадуђер са дугом белом брадом што напред јаше, то је пречасни отац Андоније, а онај оклопник што за п.им јаше, то је Дмитар ПеровиЛ из Вилинаца, сокаљник у држави кнеза Војислава, који је онако брзо донео чак у Визаптију Припцу ону књигу свога Господара. Остали коњаиици беху оклопници из Душанове алеманске најамничке чете. Они беху начинили као некакав круг, па све у корак, приближаваху се краљевским дворима. Што ли тако полако језде? С тога што међу њима има и неколико нешака који би се брзо удавили да су коњи дуже покасали , јер свакоме од тих пешака беше везана петља од ужета око врата, и свако уже држаше по један оклопник у својој руци. Осем тога свакоме беху руке наопако свезане. И то беху наши познаници с иподрома византијског, то беху иајмљене убице Душанове. . . Тек што се наши путници појавише у пољу пред 1Городимљом а с највеће куле у граду затруби труба стражарева. —- Аха — рече Дмитар — већ нас је видео Мијат. Е, јесу му очи соколове! Да није било ове шумице ја мним, угледао би нас још у диу Косова! — Хе, лако је њему Фидети — натуцаше један Алеман — њекоФа је камер испод самока гроФ од гуле! Отац Андоније није ни чуо трубу која је краљевском двору огласила његов долазак , он беше сав малаксао па своме коњу које од старости и умора које од тешких мисли што га притискиваху јаче нег оно обоје. Како ли ће примити краљ оио што има да му каже ? Он је послушан роб своје лепе жене, као што само изнемогли старац робовати зна, када се и по трећи пут ожени младом женицом. .. Али ако је... Је ли Христос, је ли који апостол, је ли који од нравих служитеља божијих уздрхтао од људ-