Otadžbina

612

вогншик

Народ се у опште силно придржава својнх обнчаја , н с неповерен>ем гледа на сва новачења, особито ако се она не слажу с љеговим убеђењима, и ако их нису изазваде очевидне нотребе којима се иначе не би могло одговорити. Утаквим случајевима иаступа отно]» од народне страпе , који је у толико уснешпији, у колико владини органи имају мање унутрашњих и спољашњих срестава да савладају тај отпор. С тога би и оне законске измене и допуне које су постале потребне у много промењеном животу цриогорском, остале мртва слова. Али баш и кад би могуће било механички увести законе , који би били састављеии б >з обзирања на народни живот, онет би као што иоказује историја ирава, такви закони, у место да уведу ред и одређеност у нравне појмове и правни живот народни, увели без сумње само иеред и збрку , и народ не би више био у стању да разликује правду од неправде. Неосиорна носледица таке основе била бн једно од овог двога: или би судија морао да игњорише законе само да не долази сваки час у судар са укорењеним обичајима народним , или би народ измишљао начине и срества како ће обићи закон који је нротиван његовим убеђењнма о правдн, Лако је замислити неспосни полоагај судије у таквом случају , штету парничара, народно деморалисање, његово неповерење на спрам сопствених власти и иа спрам руске владе која је суделовала при ррађсњу тих закопа. Услед тога ваљало би на скоро мењати или бар дотеривати многа законска паређења. Кад се у свима државама гледа да се одржи и поткрепи ауторитет закопу, то је у Дрној Гори, рад извесних узрока још нужније, а може се рећи да ништа тако не поткопава ауторитет закона, као када се често мењају. Друго. Законоиисац мора осем иравних обичаја и институција у самој Црној Гори да иази и на слементе који владају у околини њеној, нарочито у Херцеговини и Арбанашкој. Као што је познато, црногорска племена која су на арбанашкој граници, (као што су: Кучи, Пипери, Црмничани) попримала су много арбанашких обичаја; што се тиче Херцеговине то она унраво саставља један етнограФСКи типус са Црпом Гором. Треће. Законоиисац треба тако исто да неирестано иази на развој јевроиске науке и најбољих јевроиских законодавстава, користеЛп се пима у колико то доиуштају изванредни одношаји Црне Торе и њене иотребе. У научној и законодавпој радњн јевронској скудљене су ненсцрнне ризнице теорије и искуства којима се мора да послужи онај, који жели да му посао има научии карактер. Осим тога