Otadžbina

БОГИШИЂ

613

Црна Гора, особито од како јс у њој заведена кнежевсва вдаст. ступила је што се правних одношаја тиче у тес ;у звезу состалом Јевропом. Па и у иосдедње време, 23. Сеитембра 1872, закључена је конвенција између Аустрије и Црне Горе о узајамном нздавању криваца бегунаца. Четврто. Иисац закона црнагорских, сугласно са иравилима зчконодавнс тсхнике, мора врло добро иазити да му закони нс до1ју у иротивурсчност како што сс тиче њиховога духа и иравца у оиште, тако и у њиховим иојединим законским нарсђашмм; њсму је дужност неирестано старати сс да му иосао буде сразмерна целина која одговара садашњим иотребама, али која нсирестано има у виду и будуКност. Дакле иравац читавога иосла трсба да будс такав, да доцнији закони који устрсбају нсруше иређашњих, нсго да истичу из њих као органска иоследица која их иросто доиуњава.. То је у толико нужније, али у тодико н теже, што се Црна Гора надазн у прелазном стању, те ће у след тога по самој природи ствари, ваљати чешће нритицати законским донунама. Пето. Да би се задовољила сва иомснута изискивања, иотрсбно је да се тсмељно изучс нс само иравни елементи обича,ја и не многи закони и нарсђсња која сад иостоје, нсго и све осталс особинс народног и иојединачког живота у Црној Гори, и то не само садашњи него и дачнашњи облици њихови у колико их је могуИс сазнати из усмених и иисаних извора црногорских. Како су сви животни одношаји у тесној уиутрашњој свези с нравиим појмовима, убеђењима и институцијама, то се носдедњи не могу никако проучавати без свестранога проучавања првих. Проучавање засебних страна народног и друштвеиог живота у њиховом развоју, дакде у обдицима које су негда имади а који су сад много промењени •— то је јсдан од најважнијих чинилаца нри грађењу закључака о обдицима из будућности. Б. Што се тиче облика. Прво. По мишљењу г. ЕогишиИа ваља расиорсдити све судскс закона у засебнс груие као што су: грађански, казнени, итд. али тако да онс у зборнику закона оиет састављају као неку целину. Био би ацахронизам састављати у XIX веку законе у обдику средњевековних кодекса као што беху: немачке Ге^ек ћагћагогшн, 8сћ\уаћеп8р1§е1, Гусскал правда, Душанов законик итд. у којима има законских наређења која се тичу суда, цркве, државних Финансија, и многих других адмшшстратииних грана,