Otadžbina

ВОГИШИЋ

617

За време свога бављења у Црној Гори највише је времена уиотребио г. Богишић на ирикуиљање одговора иа своја питања, јер је само на то трошио по 7 сахата на дан. Главна лица у самој Црној Горп, којима се г. Богишић обраћао са својим питањима, бпда су: војвода и сенатор Ћуро МатановиК , срдар и сепатор Јоле ИилетиИ , и бивши сенатор Виде БошковиИ. Што се тиче Херцеговине и Арбапашке обраћао се: војводи-сенатору Ћуру ЦеровиЛу , и војводи Марку Миљанову. Архимандрпт Ђисарион Љубиша саоиштио је г. Богишићу разне податке, који се тичу црквенских посдова у Црној Гори. Тај је део посда био у тодико тежи што је био са свим необичан рад за питана лица, и рад особитих местних околности. 2. Писмени извори. И ако се у црногорскоме сенату воде протоколи и скупљају акта тек од последњих 7—8 година, опет је г. Богишић и у цетињској архиви нашао доста обидату грађу, јер је нређе, док не беше окружних судова, сваки судио на другој инстанцији, у сенату. Што се тиче крвиине (јшНсЈа 8апдихп18), г. Богишић је нашао у архИви опширне записнике, у ко.јима су забележене тужбе такога рода још од 1837 године. У окружних начелништва, којих има 9 на броју, и која су заведена пре 2—8, године , имају протоколи који су уредни до изнесног степена ; г. Богишић их је све прочитао на своме путовању по Црној Гори, поцриевши из њих сне, што је било заиимљиио за његов рад; тако исто је он проучио и нротоколе „капетанских" судова (има их 45) када се бавио сабирањем и ревизијом података у Даниловом граду и "на Цетињу. Осем тога послужида је срећа г. Богишића да наиђе иа иротокол „кнежиие" Паштровићске у Боци Которској из иочетка овога века, кнежине у којој је правни живот и онда био а и сада је готово подједнак са црногорским. Г. Богишић је даље нреписао из манастирских књига нрногорских неколико правничких актова , који су у њима забележени много раније , него што су увеДени протоколи код судова. И ако у тој грађи, која је нађепа у нротоколима и актима сенатским, окружпим, капетанским и т. д. нема велике сопствене важности, рад њихове скучености и одломачности, ипак је оиа важна и врло корисна за уверовљење, нотврду и допуну података нз усмених извора. Друга врста писмене грађе која је далеко важнија, то су закони. Богишић је нашао у Црној Гори двојаке писане законе у облнку малих закопика, кодекса, (као што су: закон Петра I. светога од год. 1796, у 33 чланка, и законик Данила I. у 95