Otadžbina

Г<ЛАВНИ ПОЈМОВИ О ВОЈСДИ

Оружје и његова подела Дуго јс времена протекло , док је оружје добило овај данашњи облик и ову каквоћу. Први, коЈимаје нало на памет да се потуку, нису ничега другог имали до воље и жеље за борбу. И то је ираоружје још и данас најгдавиије оружје. Најпре су се ватади просто у коштац. Обично слабији морао је највнше мисдити, како ће изићи на крај са јачим противником. Не уздајућисеусвоју природну снагу, узео је најпре ма какав предмет, на пр. грубо дрво, камеиицу. Ио то је само један пут, први пут користндо. Чим су се обе стране изравнаде, морадо се опет довијати, како ће се превага добити, како ће се справе боље дотерати, да се противник лакше и брже савдада, како ће се још из далека да свади, да се ни ириближити пе може. Науке и занати међу тим све су већма напредовади те ову ствар одакшавади. Тако посде дугог времена из простог дрвета и буџе произиђе: буздован, наџак, секира, коиље, јатаган, мач, сабља итд. Из нросте каменице иди предмета, који се бацао, произиђоше: праћке, стреде, разне справе за бацање ведиког камења, кратка коиља, а у новије доба иронађу барут, те почеше ватром са ведиких даљина бацати куршуме, ђулад разне ведичине и Форме. Кад се год оружје дотеривадо , свагда је гдавна мисао и тежња бида\ да што бољс противника обара, кад је бдизу, да га што ире и из даље свади и да му закдон, ако га има, поруши. Према овом и данас свекодико оружје можемо подедити иа две сорте: једно ради наблизу, кад се противници сударе прса у прса. Друго ради из даљиме. У прво оружје спада у данашње време: копље, јатаган и сабља и зове се хладно иди ударно оружје. У друго орузкје спада данас тои и иушка и зове се ватрено иди метно оружије.