Otadžbina

ГЛЛВПИ ПОЈМО&И 0 ВОЈСЦЧ

621

није. И за пешадију ретка су места на војни, кроз која не може ироћи и гди се са противником борити не може. Човек, кад што намери, мора успети, — пре или посде; макакве нек су тешкоће, опет ће их својим мозгом и срцем савладати. И пешадија одважна и стадна чуда чини. Ни време ни непогода не могу је у радњи спречити: у мраку, но магли, по највећој киши, истина с више муке, али опет може свога нротивиика наћи или дочекати. Човек је најсавршеније створење. И пешадија је дакле најсавршенији род војске, паје њоме лако управљати, лакоје обучити, погрешке јој се лако исправљају. — Човек истина много потреба хоће; али војник пешак — мало. Хранамује разнолика, па се свуда лако наћи може п згодно се носи и вози, а у крајњој нужди може се и сам пешак за се постарати. Због свог простог састава, а и према услузи, коју на војни чини, она државу скупо не стаје. Иешадија је у данашње време наоружана иушком с бајонетом, т. ј. оружјем, које бије из далека и из близа, дакле метним и ударним. Она се дакле може борити из далека, може за време кретања, а може се сударати и прса у нрса, дакле може водити потпуну борбу. Но и поред борбе она је кадра и за многе друге послове, који су војсци тако исто нужни и без којих би подносида велики уштрб. У њој има доста разних занатлија и раденика, па може лако себи дагради кодебе, шанчеве, ровове, ћупријце, да копа бунаре, нрокрчи пут, набавља храну ит.д. За све те послове може да одвоји доста људи иа да не поквари свој строј но опет да је кадра за борбу с остатком. Пешадија истина иије здраво брза у кретању и доста лагано ради; али онет, кад што освоји, то је њено, чврсто држи и дако не испушта из руку. Прем да на самом бојишту, на домаигају нушчаном, она је бржа но свом дејству и од коњице: њени куршуми пре стигну коњицу, но она пешадију. Исто тако ако су маршеви дуги, војевање дуго, она је најиздржљивија и најдуже у сдужби траје. Жопица састоји се из људи и коња, а добра је коњица онда, кад су војиици тако рећи приковани за седло и кад коњи сваки миг свог јахача разумеду и покоравају му се. За оваку обуку коњице треба ведиког труда и дугог времена. Тешко је из две ћуди и људске начинити једну, а још теже из људске и коњске. Ако се пак потпуно ие успе у овој обуци, онда је коњица више на трошку ио од користи; јер унрава и онако је тешка, а у необученој немогућа. Војник овде и онако зависи од свог коња, па ОГАЏБИНА I. 40