Otadžbina

40*

ГЛАВНИ ПОЈМОВИ 0 ВОЈСЦН

623

Артилерија састоји се из људи, коња, кола и тоиова; много је сложенија и од коњиде, па због тога још више мора да бира место и нреме, кад ће и гди ће дејствовати. Скуиља је од коњице, лакше се квари, теже обучава и издржава, јер јој осим фуражи треба много и то скупе муниције. Њепо је оружје тои којим из веће даљине но цешадија може да отпочне борбу и то не само нротив људи, као нешадпја но и против најтврђих његових заклона. Она својим ватреним оружјем најјаче страши противника. Но другог хладног оружја она нема , и за то она вреди у борби само из даљине и кад сгоји у месту. За борбу из близа и за време кретања она нема способности. Она дакле као и коњица може само један део борбе да издржи. Ирема овоме она се с коришћу може употребити: да са пајвећих даљина иротивника туче, слаби, те дух му убија, заклоне му руши, те тиме да приближавање пешадији, а и сам судар олакгаа. Из свега овог, што смо до сада говорили, изилази овај суд: 1. Пешадија је ирава војска, а коњица и артилерија неиотиуни, једнострани родови иојске. Војна се може замислити само с пешадијом, ио само с коњицом врло тегако, само с артилеријом никако. Ако се узму у обзир и остале врлнне пегаадије: да се лако устројава, обучава, да је јевтина и т. д. она 2. У свакој војсци треба да је најмногобројнија, да је главни род војске а она друга два да су више иомоКна. Па тако су данас и устројене војске: највигае пма пегаадије а много мање коњнце и артнлерије; обично данас на 1000 пегаака или коњаника долазе тек 3—4 топа. Коњица је пак тек Ч 6 до Ч 10 пегаадије. Но ово вреди за велике јевропске војске и пролазна војишта. За нланинске пак државе оне су циФре у негато друкчи.је и свакојако пегаадија је јога у већем броју, а она друга два рода војске у мањем, особито гато се коњице тиче. Тако у Швајцарској коњица је тек 1 / го дејствујуће војске, дакле чнсто борног значаја и нема. Еод нас је она у народној војсци око */ 1в првог позива пешадије, дакле такође од скученог борног значаја. Наше дакле нрилике налажу нам особито нсговање иешадије, јер ће она сву тежину војне да издржи, као што је у војни за ослобођење издржала. Што иам је она боља и ноузда. нија, тим ћемо бити и мање зависни од увоза војних потреба са стране. Осим тога и наш народ од природе је више за пешадију. Корист пешадије код нас најјасније се огледа у овом: 1. Она је до данас одбранила независпост Црне Горе, и то још као необучена, довољпо неснабдевена, чисто народна. 2. Онајеодржала нревагу у Боци Которској опет као чи-