Otadžbina

ГЛЛВНИ ПОЈМОВИ 0 ВОЈСЦИ

629

За спе ово нужна су оруђа од разне величиие и другачијег кроја. Отуд се и објашњава за што је артилерија до скора имада врло много разних тонова. У колико је ово потребно у тодико, ако се претера, од велике је незгоде; јер ако су разни топови, и мунидија мора бити различна , руковање топовима у боју тешко, на послетку и справљање овако разноликог материјала скупо је и обука тобџија тешка. Морало се дакле тежити томе, да се измисли један тон, који би се бар у већини прилика могао употребити. Ово јединство калибра остварили су Французи 1859 г. усвојивши у артилерији изолучен топ са шуаљим и шиљатим зрнима, место глатких тоиова. Ово јетако упростило артилерију, да се сада сваки вид може задовољити са јсдним оруђем, а највише са два. Опростила се такође и муниција. Осим тога добило се много у даљини и тачности погађања, силини продирања. Истина изгубило се у томе, што шиљата зрна изолучених тоиова немају онако бришупи и скачуКи лет, као што су имала округла зрна глатких топова. Даље, што је нужна сада тачна оцена даљине до противника, без чега је иогађање сумњиво; али нри свем том ово су таке мане, које никако не могу да докажу, да је глатка артилерија боља од олучне или да је ваља са олучном мешати. Турска до 1868 године имала 3 вида нољске артилерије: иегиачки, који је износио копички, који је преко 1 / в и брдски који је био само '/ 1в део целе иољске артилерије. Топови су били већином изолучени, но турском кроју и од ливеног челика по нруском кроју (систем Крупов). Наша пољска артилерија има ове видове: ЂозаКи за оба рода војске и пролазно земљиште. Износи 3 / 4 целе нољ. артилерије. Брдски за планинско земљиште. Износи само око '/* ове артилерије, што је врло мало. У најновије време Французи су завели још један нови вид пољске артилерије. То су митраљези или картачка артилернја. Овде су топови тако устројени, да бацају не велика но мала, пешадијска зрна и то у једном минуту и до 400 комада. Ово су дакле ире артилеријске иушке но тоиови. Један овакав картачник може да заменн скоро читаву получету. Може да туче и редак стрељачки ланац, и то почевши од 1000 корака и дејство је све веће, што је даљииа мања. На јуришне околине непријатељеве дејствује много поразније од обичног картача. Према овом ова артилерија долази у средипи између пешадије и постојеће артилерије и њоме хтело се да оствари као неко збли-