Otadžbina

^ОСМЕТИЦИ С ХИГИЈЕНСК.ОГ ГхЛЕДИШТА

Соли бакра. Бакарне су соли мање опасне с гледишта на онште појаве, али су љуће од оловних соли, дакле локално више и драже. Оне се мање усисавају у тело, за то ређе и производе појаве тровања, али , но дру Ревељу , могу и то да учине. Бакарни прости раствори и бакарно-амонијакални раствори могу само онда да оцрне косу, кад се одмах по њима коса намаже раствором какиог алкалног сулФида, обично сулфида соде. Алкални раствор сачињава № 2, а бакарни № 1 раствора потребних за ту цељ. Од тог додира произлази црни сулФид бакра, који се приљуби за косу, али брзо спадне и лети око главе у виду црне прашине; нри чему се често удише и може да изазове бљување и друге појаве тровања са бакром. Српске варошанке праве боју за косу са диоксидом бакра, о чему ћу мало доцније говорити. Соли сребра, паклени камен. За бојење косе употребљује се кашто сам паклени камен у раствору, кашто опет у друштву са каквом соли бакра или живе ; но сиакад уз те растворе иде још каква течност, која ће паклени камен декомпоновати и преобразити. У тој течности обично има, или сулФидрата соде или галичке (шишаркине) и пирогаличке киселине. Паклени је камен мање опасан, што се тиче општих шкодљивих појава него олово и бакар , али може да произведе јаке локалне појаве на кожи, и може да изгори и упропасти косу. По трговинама се продају такви раствори под разним именима: американска тинктура за браду, мелаиожен, хромаком, египетска тинктура, азијска водица, монбланшка вода и т. д. Но раствор пакленог камена учиии црном и кожу, и то црнило траје, док се не скине кожна скрамица; због тога су Фа-