Otadžbina

ПРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА

црте из рата године 1848 и 1849

л Нек део свет види, како браг брату у номоћ иде." Ђојвода Шуаљтац. Наумио сам, да пашем Српству ио гдекоју црту из нашега рата пре дкадесет и седам година приопштим. Нама, који смо тада саучеснпцп били, нека је успомена на оно доба поновљена, нека нам се груди опет разгреју, сећајући се оних бурних дана; мдађано наше потомство пак нека види како тада браћа браћи у помоћ додажаху, нека види и сазна, како се наша према ненријатељу саразмерно мала сила, ади онојеиа највећим одушевљењем и нодарена природном разборитошћу и урођеним јунаштвом две пуне године борида против много сиднијег и добро оружаног непријатеља и њега много пути надбијада, а тиме сдаву српског оружја уведичада. Ове ће црте можда у тодико већа интереса имати, што их приопштава очевидац а један од тадашњих саучесиика у рату од године 1848 и 1849. Аустријски Срби војевади су тада за царски престо и за своју народост; Срби пак из кнежевине, Срби из Босне и Херцеговине на неки чак из Црне Горе сдедовади су једиио нагону срца свога, које им је надагадо, да дужности братској задоста учине и да се у заједници са браћом својом и под једном заставом боре против заједпичког непријатеља и да тиме очувају српско име и српску народност, која је тада у највећој опасности бида. Л.еп је и узвишен онај моменат у нашем рату 1848 годипе био, кад нам наша браћа из прека у помоћ притекоше и кад се с нама нред очима иепријатељевим саједипише; моменат, кога ће се сви, који тада саучесници у рату бејаху, са поносом и задовољством сећати, моменат, који је тада утростручио одушевдење у нашој војсци. Веше то онога дана, где се с браћом но-