Otadžbina

646

ПРЕ ДВЛДЕСЕТ II СЕДАМ ГОДИНА

Лепа је кодона додазила из Ботоша. Она је имала налог, да се, насдаљајући се о Тамиш, прпмиче гашој војсци, подпуче нспод Книћашшовог десног крида, те да се његовог моста дочена. Иамера је дакде неиријатељева бида, да Книћанина иди до ноге нотуче иди да га заједно с војском зароби. Војвода Стеван, дознавши, да је непријатељ нападаје на нозиције паше учестао, пређе заједно са ђенерадским штабом и са канцедаријом из Кардоваца у ГГанчево. Овде му дође весг, да је непријатељ намеран 23. Новембра на нашу позицију нападати. Дочувши то, поручи војвода иашој резерви, која се иадазида у Ковачиици (као што смо већ наспоменуди, под унравом Ђоке Мидутиновића), да између 22. и 23. Новембра пође путем у Ордоват, те да заузме позицију крај уздинске шуме и да одавде узиемирује иеиријатеља, у сдучају, ако би овај хтео нравити мост нреко Тамиша, и преко реке иредазити. Нама је доста бидо то узнемиривање, јер нам је гдавна намера бида, да нореметимо непријатеља у времену, да тако удесимо, да се он у његовим операцијама превари, да се задоцни. Некодико минута у стању су гдекоји пут да покваре цео пдан непријатељске војске, јер овај никако не може за руком поћи, ако сви дедови војске ие ступе у акцију у назначемом часу и ако по томе нису у стању добпвеие иадоге извршити у уречено време. Тим узнемиривањем Дакде, хтеди смо то постићи, да се онај део непријатељске војске, којим је зановедао Кдапка, задоции, а тиме да непријатељу покваримо његов пдан. Овако су стајаде ствари, нре но што ће сама битка отпочети. Витка на Томашевцу. У иоиоћи између 22. и 23. Новембра бејаше мост код Ордовата готов. Око три часа нред зору пређе један шкадрон хусара преко Тамиша и — по правиду тактике а и сдутећи заопшја одмах десно те чедом к уздинској шуми, како би предазак цеде кодоне закдонио. Одмах за овим шкадроном пређе један батаљон инФантерије , заошија одмах дево и упути се управо у Томашевац. Ад се у тај мах зачу десно крај уздинске шуме пуцњава пушака. То беху оне две компаније од панчевачке грађанске гарде, који добивпш из Панчева од војводе надог, одмах из Ковачнице похиташе к уздипској шуми. Они су овамо приспеди биди, баш у оиај тренутак, када преко Тамиша предажаху хусари и први пешачки батаљон. Тако Панчевци одмах с кода јо11г отворе ватру на непријатеља, који се био узверио. Пуцњава бивада је све чешћа и чешћа, а хусари, не знајући, од-