Otadžbina

ДЕМОКГАЦИЈА

105

У томе иитању о одношају између државе и друштва Стајн је дадеко надмашио Франца, а разуме се још већма осталу већину оних, који се броје међу главне заступнике данашње државне теорије. Стајн је писао неколико повећих дела о државној и друштвеној науци 10 и у њима је темељито испитивао и расправљао друштвени покрет и законе по којима се он развија, а тако исто и узајмни утицај и одношај , који ностоји између тога друштвеног покрета и државне или политичке организације. — То цело испитивање, као што смо већ казали, текјеуновије време отпочето, по томе оно још једнако траје и није у науци потпуно свршено, али су ипак у главноме већ неки резултати у томе обзиру добивени; ми према самом задатку, кога смо себи у овој расправи поставили, не можемо то питање у целој опширности овде претрести, него ћемо само у крупним цртама навести главне резултате , до којих је данашња наука у томе обзиру дошла. За нашу је цељ то са свим довољно. Пре свега ми овде морамо имати увек то на уму, да друштво као неки засебни облик људске заједнице , није нешто самовољно, нешто прелазно, што је она данас овакво, а сутра друкчије, но на против оно је неки трајни и&редак, који постаје деобом рада и животних задатака, а услед тога поделом општих добара међу поједине. Поредак у подељеном људскоме раду повлачи за собом извесни поредак у подели људских добара, а то двоје чини те се и међу самим људима образује неки поредак у њиховој друштвеној важности и значењу. Ту дакле на извесном ступњу тога друштвеног поретка постају сталежи као социјалне чињенице од великог замашаја.

10 А та су дела: босЈаШтиз и. Соттишзтиз Лез ћеи41®еп Ргапкгејсћз (Хецш^ 1849). В<1. I. <1ег Ве^гИГ <1ег беаеШсћаП; затим: Кбш§1ћит, КерићПк и. <Не 8оиуегапеШ <1ег Ггапгбв. СгезеПвсћаЛ; најзад: Ше Уег№а1(дш^з1ећге I. Вап<1: Г)хе уо1121ећеп<1е бе^аК;. (3(;иЦ§аг1, 1869). II. Апва^е. Ово је последње велико дело, које још једнако излази, а према пишчевом ллану још никако није довршепо; о њему се може казати, даје доиста учинило епоху у науци о државној управи (тако га међу осталим оцењује и Вг. Е. Мауег, <1аз УегтаПип^бгесМ, 1873. одмах у ночетку тога свога списа говорећи о литератури управне науке). Ми овде помињемо само она дела Стајнова, у којима је дотакнуто и расправљано оно питање, о коме ми у тексту говоримо. Зато нисмо ни напоменули аегову књигу о екоиомији и о Финансији и т, д.

(Свршиће се.)