Otadžbina

120 светлост и живот Још не знамо добро којим механизмом сунде упливише тако на биље, да једно привдачи, а друго одбија, ал.и то стоји да оно при томе са јошнеком другом сидом у борбу стуна, што је у самој земљи. Еао што је познато, земља привдачи себи сва теда пхто су на њој; и кад им иикакви препреци не би на путу стојади, опа би у нравој линији у средину земљину пада. Наравно и биље нотиада под овај закон теже, али и овде надазимо чудновату особину, да само понеке дедове биља привдачи земља, тако да кажемо они уираво к земљи падају, а други опет тако исто правом динијом од земље беже, као да их земља одбија. Кад се корење што вертикадније у земљу завлачи, на и у тешку живу тоне, а од стене задржано, на аој се дотде притискује, док се неузмогне кроз коју пукотину у дубину завући, то се оио крије не само од сунца, него оно пада у гдавноме по ономе закону, по коме кап воде у земљу тоне. Овом тежом усправља се стабдо. па и само дишће перпендикударно; јер ако у потпуној помрчини једно житно зрно искдија, то стабљике расту право у вис, а ако једио чено хијацинте у помрчини исклија онда се и дишће уздиже управо једно уз друго, као кад би све по каламару удешено бидо. Обрнимо саксију тако, да дишће хијацинте хоризонтално стоји, оно се убрзо стане усправљати и то прво савију врхови одоздо на више. Ако сад иустимо светлост, онда излазе све стабљике и лишће из усправљеног положаја и окрећу се светлости. Тежа у сваком моменту стара се, да органе биљке у пернендикударни подожај стави, а светлост у положај својих зракова; на овај начин моделирају светлост и тежа узајмице на биљци, савијају њезине гране на више и на ниже, развлаче лишће на разне стране, и како се биљка једном иди другом упливу поводи, онако свако дрво, свако шибље своју особиту физиогномију добија 1 . Кипар своје гране стаблу примиче и јако их опружа, он се дакле покорава земљином прнвлачењу, и светлост нема иикаква уплива; дуб шири своје грање као руке далеко на све стране, ту светлост и тежа држе готово равнотежу. Али само један део с.ветлости што од сунца биљу долази, употреби се на то да се 1 Кад се биље ирема светлости креће, зове се иозитивно хелиоароиско кретање, а кад се оно креће од ње, зове се иегатито хелиотроиско кретаае. Тако исто, кад биље расте по иравој линији у средину аемљину, зове се иозитивно геотроиско растеље, а кад оно по истоме правцу према зениту расте, зове се пегативно геотроиско растеље. 0 овоме види Јасћа, Ехрег1теп1а1рћу81о1о§1е <1ег РЛапиеп; Но^теЈзЈег, РПапгепгеПе шм1 Могрћо1о^1е; Ргапк, ВекгГ^е т. иг РПап2епрћу8Јо1о§1е.