Otadžbina

сввтлост и живот

119

живот нужна. Мн се дивимо оним депим шетнидама што их баштованска вештина уме онако згодно од разног биља начинити, а не помишљамо да су то прави робови, који су тешко оковани за соје, па ипак они се непрестапо труде, да их се ослободе и сунду окрену. Где светдост једнострано упада, као у нашим собама ту не помаже ништа сво наше везивање за сојице да цвеће у право расте; оно се ипак савија према прозору. Сваки зна, како кромпири у подруму избијају врло дугачке клице према узаном отвору, на који зрачак дневне светлости упада, и како се ничим не могу од тога задржати; јер што је за човека његова душевна слобода, то је за биље светлост, елеменат њихова живота, и само на светлостн оно напредује, и отуда она велика чежња за сунцем, па ма колико га ми уклањали и препречавали. Наравпо, има биља, које сјајно сунце не подпосе; оно се само у помрчини осећа добро, као што су маховине, панрати, многе орхидеје и друго шумско цвеће нежна кроја, што само у заклону и хладу букве п дуба напредовати може. У понекога биља иоједини органи крију се од светлости. Корење и грудве укопава се у земљу као кртице, и кад се на светлост изнесу на ново се у земљу закопавају. Бршљан окреће само најмлађе врхове своје сунцу; старије гранчице крију се од сунца, приљубљују се страшљиво за зидове и сгење, и ако су на прозору, оне се повлаче у собу што даље од светлости. Тако исто чини и (Лбкив ћес1егасеа са мраморним сомотским лишћем и шимшираста сорта смокава, што зидове „стаклених башта" зелено кити. Па и лепе селагинеле крнју своје маховинасто лишће од светлости а у бедонија лако је опазити, како се оне не окрећу као остало биље нрозору, него са свим на против у собу. Истина лоза окреће своје лишће и цвеће сунцу, али вреже њезине беже са дневне светлости и крију се у хладовину лишћа. У нраво> у лишћа се само горпа стјоана окреће суицу а доња не трпи га и крије се од њега. Ако на силу један винов лист у противан правац наместимо, он се ипак за два дана поврати у првашње стање. Сво цвеће тежи сунцу; па и бледе слике из баште мраччнога Аримана, гљиве и паразитно биље, што својим другаридама сок отимају и болешћу и смрћу их море, крију се у хлад, али за доба цветања излазе и оне на светлост и сунцу се окрећу. Еад цвеће прецвета и сазрева у плод, онда се оно радо повлачи у помрчину, с тога се сазрели Сурегив е8си1еп1;и8 Б. завлачи у земљу, а водена ружа подиже своје цвеће према сунцу, али кад нрецвета, онда се она завлачи у воду.