Otadžbina

122

СВЕТЛОСТ и живот

пала и корен је усисао. У води је растворено зрнце кадија, што је са какве гранитне стене донесено овамо, оном истом кишом одроњено и у реку снесено која помаже да се земља око корења овдажи. Њему се придружила која капљида амонијака, што се из иструледе лешине какве развила; она је удружена још са једно два три атома ФОСФорне или сумпорне киселине, што се можда од какве заиаљеие жигице развила. Све ове и многе друге неучињене материје доиесене суиз земљеу ћелицу; али све оне стоје ту непромењене, док се год апарат хлорофилских куглица не покрене, На истоку се нојави сунце; његови први зраци падаху на ћелицу нашега листа. У овом треиутку настане покрет у њој као год у каквој Фабрици, зазвопи радничко звоно,пара јурне у казане и на један пут се стану точкови и ваљци окретати, те тако дневни рад започне. Ваздух се састоји као што је познато из четири дела азота и једнога дела кисеоника; поред тога ои има и нешто угљене киселине, а то је онај гас што из шампањера као мехури на површииу искачу, и што се горењем у пећима и дисањем животињских плућа развија. У једној обичној соби од петнаест стопа ширине и десет стопа висине има од прилике једна кубична стопа угљене киселине; али док кисеоник и азот од радних ћелица недодирнути остају, угљену киселину оне таком вољом усишу, да је у једном затвореном иростору за кратко време сву угљену киселину лишће усисало Чим. је угљена киселина у ћелицу стигла, нападну је хлороФилске куглице; она се раствори на њезине саставне делове и то у кисеоник, који се као неупотребљив гас на ново кроз ћелични зид у ваздух избаци, и у угљен, којп остаје у ћелици. Овај ослобођени угљен ступа одмах у нова једињена; четири дела угљена уједине се са пет делова воде; из ових једпњења, о којима овде не ћемо даље говорити, постаје шећер, скроб, гума, дрвена материја, ако уз то приступи и амонијак, онда постаје беланчевипа или лен. У хемичара зову се све ове материје органска једињења, али ми ћемо их згодније назвати животним материјама, јер без њих живот биља и лшвотиња не би могао опстати, и што се једино од њих све живе ћелице образују. За образовање животних материја, морају сва четири елемента што „свет граде," у биљиој ћелици суделовати; земља, вода и ваздух дају неурађене супстанце, светлост даје снагу, која од њих гради једињења, од којих живот може постојатн. (Наставиће се).

1УБОМИР /УШхЉКОВИЋ,