Otadžbina

НА СРБОБРАНУ

I Дунав течо низ равнину, Тиса тече кроз равнину, Измеђ' 'Гисе и Дунава Равпица се разастрла, Уз — низ Тису то Потисје, Уз Дуиаво Подунавље. Покрај Тисе ниче смиље Крај Дунава смиљ — ковиље, По среди се љиве дале Са пшеницом родиа влата, И ливаде пуне лале Пуне цве!\а обилата, Та је земља ђулистан : Срб-шајкаша рођен стаи. По Шајкашкој пиче цвеће А по цвећу шајкаш шеће, Гледа с чота р Виловскога Дунав, Тису, Ванат равни, Фрушку гору и Срем славни, Варадинца брата свога, Баца зоре Велебиту Даљина га нуста краде, Маглом оку му сакриту, Ал у срцу га имаде. Види Авалу где с' плави У даљини ко падежда На Веоград жељно гледа Вели олгар срнској слави А кад гледат не мож' вигае Онда стане па уздише...

»— илк гоеШг си(( ксг ЖготцНспгиЈ, »6г ап Ие ЗВЛђие Се!п иај^ев @фшег( »Нпк Сугеид! иш(1)1д ЗрЈегђ »ШЈК го(ђет ■бпЈ —« Тринајст села поиосити Ову лепу земљу кити, И по сели као што веле Далини се двори беле, И још с двора оии виде Србобрапске беле зиде. Да шајкаши ладом ходе Окићени дрва сеном Брестом, липом и багреном Кроз Шајкашку пути воде : На све четир света стране; На Дупаво и па Тису, И оиоме славном вису На ком лежи Србобрапе. Путем оним Србобрапским А по зраку једне звезде Три кољика журно језде Док блед месец неизађе, Дапица им иуте каже. На коњице гледајући, Рекао би, да су чили Путе ове свикли били На кољике гледајући Иа оружје љиио свегло И јуначко на одело Рекао би, да су рода Јуначкога— и господа А иа хитњу гледајући, Видшп хите, ходом лаким, Куда — ? „путем Србобранским."