Otadžbina

126

НА СРБОБГАНУ

По равници у даљини На обзорју скакућеду ? Хеј стражару, — тићу сиви! Шта се то у магли сјаје Да л' ти око распозпаје Тамо оиај прамен живи На обзорју што се диже Примиче л' се — иде л' ближе Да л 'се што то распознаје Шта је, море —шта је? шта је? Но станите — ено збори Стражар — као да пеког кличе, „На оружје!" као да виче, И ,»оиста глас се ори: „На ноге Срби! Ето Мађара — " „Ето Мађара" ори се глас По српском стапу српског стражара: „На иоге Срби! — у добар час!" IV Таман црни ноћни мраци Нестадоше са пољана, Таман први сунца зраци На редуте Србобрапа, А топови Кошутови Запламтише са свих страна! Битка поче — силна јака Силом земљу да потреса, А од њеног бојпог беса У хиљада У јунака С грозничаве Прве страве Заиграше Задркташе У грудима срца млада... Затрубише трубе бојне, Затутњише ескадрони, За блисташе пушке војне, Развише се батаљопи, А нред лицем Оојне силе Расуше се стрелци млоги, А с' бокова војску криле Коњаници лаконоги, А топови Ко громови Из облака Града јака,

Сипљу огањ грома свога, Тешка града челичнога! Из топовски жарки уста Лете веици дима густа, Кроз дим жива ватра сипа Те Србобран обасипа, И редуте Опе круте Градом тсшким огња жива Од ракета и наљива. Леге зрна на све стране, Руше — крше што довате, Рушећ тврде грудобране Прште бомбе и грапате. Над главама Срб-јунака Као киша бујпа, црна Лете зриа Из топова Као туча града јака Лете зрна из пушака. Лете бомбе — и ко гује Паклене — ракете хује Преко рова и кровова! Слупгај само Како грме силе рата, Погледајмо Како горе жива ватра, Како лиже како сија, Из домова И кровова Запаљених ватром живом И паљивом Кошутових од топџија! Ал ту јоште пема боја Јуначкога Ал ту јоште пема зноја Самртпога Ту још ни.је, сабља бритка, Ту још нема бајопета, Ту још нема копља вигка, Ни ханџара љута клета, Та ханџара Да запара Срце у Мађара... Ал ће бити — погле' само, Примичу се ено тамо Три јуришне чете оне Три колоне Са трчећим са кораком —