Otadžbina

НА СРВОБРАИУ

125

Прам месеца роса чиста Као драги камен блиста, А за росом зора, шаље Земљи и иебу уздисаје... Србобраном месед сјаје Нак му диван изглед даје, По бедему српска стапа Стражар горе доле шеће, Уза њ с' вериа сенка креће, А ио сроди Србобрана Иа јупачке беле дворе Росну роса на шаторе. Колико је Србобранска стаиа Целог Су га покрили шатори, На једном су отвореиа врата II па врата намештена стража. Иод шатором ни огња ни свеће До светлости што оружје светло Од месечких позајмљује зрака. Прам тих зрака виде с' тријуиака: Под игатором у нрочељу Седи јунак млад ко роса Што на бели шатор нада, Диван јунак дивна лица, Тек га гари наусница, А када је на свет пао, 'Ворђем га је кум пазвао. Уз десно му раме сео Јупак чела повисока, Црна брка црна ока, У крилу му балчак сјаје Коме око ватру даје, Ко га боље жели зиати Нек похита запитати Варадинце граничареЈер и данас тамо Фале Србобрапску бојну дику Витез Бигу! Према њему засукује Своје дуге смеђе брке Јунак стаса узорита, Чела и ока поносига Пред њим гола сабља бритка Што ће главе да одсеца, Сад се на њој огледају Витезови прам месеца. Ко га ие зна из Млетака Нека дође у Турију, Јер се и сад несме вију,

Што нодижу бојну Фалу Јупачипи Пери Капстану. Три јунака мирно седе Под шатором—у ноћ гледе Замишљени забрииути Не за своје глапе русе За њих они ие брину се Важније се њима слути.. И народној слави прети. . Нак им ваља одолети. III На истоку зора руди, Дивна зора рујно — нлава, А на зоре бујни груди Јарко њено чедо снава. Са устиама сувог злата Буди зора чедо своје: „Устај горе сунце моје „Да отвориш данку врата." На крилу јој сунце плану Пак отвори јарке очи, И на плаво небо скочи А дан белп свету свану. Свапуло је. На обзору Чувенога Србобрана Полусветлост раног дана Просула се као по мору По пространим пољанама. На бедему српског стана Српски стражар будан стао, И оштро се загледао По равници Србобрана, Упр'о бистре очи своје У даљину — у обзорје... На обзору далекоме Као дебели морски вали Кад примичу ка обали У приливу лаком своме У свијеном дугом реду Србобрану на догледу Магловита тавна маса Покреће се и таласа Неким редом у нереду. Да л то само магла сива У јутреном зраку плива, Ил' козлићи ти бабини