Otadžbina

СОЛУН

141

поиајвише Јевреји; ови су Јевреји у опште врло сиротно одевени и јадно живе. Има чардака старинских и врдо трошних, који се доиста из темеља љуљају, где живи можда и по 10 породица ове сироте народности; само по правцу конопца, на којима виси сдаваће одело и свакојаке крпе, може се оценити да сваки правац припада једној породици... 0 другим иризорима — о јеврејским амадима што носе тешке терете на леђима својим, а знојим цури по прашини куда пролазе; о вици свакојаких продаваца свакојаког језика и говора; о сидним изубијаним чопорима магараца, које Јевреји у Суботу по закону ни напојити не смеду, но их пусте слободне да се овамо онамо по базарима око пристаништа и околпих гробљишта потуцају; о сиротом црноме робљу дарФурскоме, које док је у снази има свога госе, а кад остарн пушта се слободно да скапава од гдади у прошњи, и о стотини азијатских призора — овде се и поред најбоље воље моје не би могло ни описати. Горњи делови Солуна припадају Турцима и хришћанима Грцима и Вугарима. Тамо имаде и издожаба источних богатих и многобројних. Но ни тамо није много чистије него доде. У вароши су свуда расејане џамије, а имаде и више цркава, које су махом старинске грађевине из грчкога доба, међу којима сећам се једне са мпого кубета, већ у опадању (12 апостола), још једне Св. Димитрија (?) и Чауш манастир. Овај последњи манастир стоји на најденшем и најздравијем месту у вароши, на брду под самим гораим градом. Поред свога депога изгдеда, здравине и воде, која се одатде одводи доле за чаршију, — ужива он још и извесне заштите Турака, јер је у старо доба пропасти, по причању, један калуђер из овога манастира провео Турке у град тајно, и од онда је прозват „Чауш манастир" Солун је врло богат старинама, и најовлашнији знадан ис. торије овога краја покрај мора, познаће по капијама и лепим изрезима на њима и по још пуно других трагова, да је ово место некада пмадо и укуснога и сјајнога доба. Варош броји 70—80.000 стаиовника, ако се може поуздати на цифре из ових крајева; јер као што је познато, овамо су пописи разним другим незгодама издожени што на другим местима нису. Читава је варош опасата средњевековним зидом у подукругу до мора на оба краја. Овај зид и ако на мало места има пролаза (најважнији је Вардар капија на сев. западу), онет нема готово никакве вредности, јер је без обране а и пољска артиљерија могда би га доста лако порушити. У дно вароши на западној страни, као што је речено, имаде цитадела (д. град), на