Otadžbina

ВОЈПЛ УДГУЖЕЉА

151

време. Жљебни топови употребљаваии су били на великим даљинама. Посде рата 1866 год. настала је криза у пруској артилерији. Као оспову за нову радњу узето је начело: да се тоиови ааметно и корисно уиотрсбљују на месту које убојници заузму. Да се ово постигне, обратили су ноглавиту пажњу на топовође, да познају основе гађања, на добро нишањење, руковање и одржавање оруђа и њихове муниције. Гађало се у приликама, које се највшпе бојнима приближују. А да се боље ово постигне, установи се артилеријска школа иуцања. У ову школу ушли су најстарији капетани и поручици. И овој школи сви највише признају за корисне успехе пруске артилерије у рату 1870. Али уноредио са добрим гађањем обратила се довољна пажња н на тактичку употребу — на маневровање. Батеријски командири решавали су разне тактичке задатке у испресецаном земљишту и са означеним ненријатељем. У напретку нруске артилерије с хвалом се помиње ђенерал принц ХохенлоЈе Ингелфинген, командант гардијске артилер бригаде. Он је 1869 год. давао једно иредавање на једном војничком скупу, о „новој тактици и употреби артилерије," које су мисли носледњим ратом оправдане и потврђене. Карактерне црте његовог говора ове су: Борба артилери е противу артилерије, ако се хоће да је решителна не сме бити даља од 2000 кор. Противу осталих трупа артилерија најбоље дејствује у границама од 800 до 3000 корака, а по величини маса и преко тога. Пуцање са 4—5000 кор. п даље, само је бескорпсио трошење муниције. У свима случајима кад се борба отпочиње, артилерија чека на заповест трупног комаиданта, који одређује иницијативу. И кадгод вал>а какво решително дејство произвести, командант одређује положај и тренут за решавајуће дејство. При гоњењу да се артилерији покаже правац дејства. При захглањању, да јој се означе положаји и правац дејства. Што се везе осталих родова оружја са аритлеријом тиче, може само онда чврста бити, ако се командант артилерије налазн све дотле код трунног команданта, докле год његове батерије не ступе у дејство. Резервна артилерија (корпусна и дивизијска) треба да је на руци, да се у сваком моменту унотребити може, а не да се у резерви држи.